Đurić je još naglasio da su došli ispred Predsedništva, jer je tu adresa svih problema građana, s obzirom da je ta institucija uzurpirala izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast u Srbiji.
Takođe, Petar je podsetio na laži o smrti njegovog oca koje su iznosili najviši predstavnici vlasti počev od predsednika Vučića, premijerke Brnabić, Zlatibora Lončara i direktora bolnice u Zemunu Dragoša Stojanovića.
Đurić je takođe izjavio da ima osnovanu sumnju da se po nalogu predsednika Vučića sprečava sud da radi svoj posao, ali da to neće biti razlog da ne istraje u borbi za ćaleta.
Gordana Đurić, supruga pokojnog Ljubiše Đurića izjavila je da nikome ne bi poželela ono što se desilo njenoj porodici. Da je stalno bila u kontaktu sa pokojnim Ljubišom koji joj je govorio da se nalazi u horor bolnici, da su uslovi u bolnici bili užasni.
Gordana je izjavila da poseduje dokumentaciju bolnice da je njen suprug 3 dana čekao na respirator koji mu je bio hitan i nužan, a da ga nije dobio i na taj način nije dobio šansu za život.
Takođe, podsetila da je u to vreme dok je njen suprug umirao bez respiratora da su se vlastodršci na sva usta se hvalili kako imaju respiratore i da su ih i poklanjali. Upitala je zašto institucije ne rade svoj posao i zatražila je pravdu za svog Ljubišu.
Na konferenciji se obratila i devetnaestogodišnja devojka Sara Radonjić ćerka pokojnog Ljubinka Radonjića, koji je preminuo pod nerazjašnjenim okolnostima uz mnogobrojne propuste bolnice u Kraljevu.
Ona je navela da njen otac otac Ljubinko nije dobio adekvatnu medicinsku pomoć i da tok njegovog lečenja nije bio regularan. Počevši od toga da porodici Radonjić nije u zakonskom roku od 2 sata javljeno da je Ljubinko preminuo, već da im je javljeno 13 sati nakon što je preminuo.
Takođe, da je 4 sata nakon što je Ljubinko bio mrtav da ih je medicinsko osoblje uveravalo da je on u stabilnom i svesnom stanju.
Sara je još navela da je najveći skandal bio po preuzimanju posmrtnih ostataka kada dobijaju zavareni neindentifikovani sanduk, te da su zbog toga kontaktirali policiju, Epidemiološki centar, kao i načelnika bolnice u Kraljevu koji ih je uveravao da se dokumentacija nalazi u sanduku.
Na insistiranje porodice da se otvori sanduk utvrđeno je i fotografisano da se u sanduku ne nalazi dokumentacija.
Zbog svih gore navedenih propusta porodica Radonjić je podnela krivičnu prijavu, međutim i nakon više od godinu dana tužilaštvo u Kraljevu nije uradilo ništa po ovom pitanju, nije ni saslušalo aktere ovog slučaja.
Na kraju konferencije Petar Đurić je pozvao i druge porodice koje su izgubile članove porodica da mu se jave i da se zajedno bore za istinu o smrti njihovih najmilijih, a da je on spreman da im pruži svaku vrstu pomoći.
