Веће Управног суда у Београду – одељење у Новом Саду на челу са председницом већа судијом Горданом Николић Врбашки, члановима већа судијом Јеленом Искић и судијом Љиљаном Коругом уз учешће судске саветнице Соње Медић поништило је Решење Слободана Орловића, бившег продекана Правног факултета који је изрекао меру суспензије 12 месеци Стефану Карановићу.
Слободан Орловић је на 20 страна Решења, на неостраниченим страницама, енергично покушававао да пружи образложење, које је Управни суд оценио као незаконито. „Суд налази да је образложење првостепеног закључка које је потврдио тужени орган незаконито јер не садржи разлоге који упућују на решење како је дато у диспозитиву, нити садржи чињенично стање и доказе на основу којијх је утврђено, као ни разлоге који су били одлучни за оцену сваког доказа“. Из списа предмета утврђено је такође да нема ни веродостојних доказа.
Оспореним решењем, како стоји у образложењу пресуде, продекан Орловић одбио је жалбу тужиоца, налазећи да је неоснована а да притом образложење оспореног решења, не садржи све елементе потупног образложења, односно не садржи разлоге из којих произилази чињенични и правни закључак туженог органа да је првостепени орган правилно поступио.
- Сада та гарнитура са Правног факутлтета у Новом Саду има и судску верификацију врсних познаваоца Управног права. Дакле, суд им је и овог пута демолирао решење и оспорио све сем потписа и печата (не)овлашћеног лица – Проф др Слободана Орловића. Слободан Орловић, сем тога је и потписник друге дисциплинске пријаве која је укинута, а коју је Управни суд оценио као неуредно састављену, па се поставља како је тај човек имао достојанства да се појави у овом поступку као „кадија“ који у једном поступку тужи а у другом пресуђује?
Правилник о дисциплинској одговорности Правног факултета у Новом Саду не предвиђа ни застару, нити било какве рокове вођења дисциплинског поступка тако да се према Павилнику може поступак водити као да је ратни злочин, а Правилник им је и недоступан на сајту као да га од неког крију. Због мене су га мењали 3-4 пута а немају појма да се само Закон и то изузетно може ретроактивно применити а никако подзаконски акт. Несхватајући пропусте на које им је суд указао првом пресудом, а између осталог да је дисциплинска пријава неуредна и конфузна они је нису као што Правилник налаже одбацили. Нису разумели акузаторни и формални карактер дисциплинске пријаве већ се везали за исту из чега је произашло накарадно решење.“Што се грбо роди, вријеме неисправи“ рекао је Валтезар Богишић. Међутим правног генија Орловића то не тангира. Уместо Ватезара Богишића, он је читао и проучавао дела Драгана Милкова. Ако је Слободан Орловић био натеран од стране било кога требао је да оде у Јавно тужилаштво и то исприча. Људи не схватају питање одговорности, људксе, грађанске, на Кафкијански начин износе пред свет питање кривице са сулудом тврдњом „нисам крив“. На жалост, услед доминатног потискивања апсолутног, људи стварају идоле, не схватајући своју улогу у свему томе, тј. у складу са тоталитарном цртом личности не перципирају себе, одноно беже од одговорности, људскости и својства грађанина. Данас сви покушавају да се посипају пепелом упрући прстом у једног човека. То је јадно.Разјурена је управа тог факултета под тешким оптужбама. Декан Ристивојевић, Слободан Орловић су смењени (први са места декана и шефа катедре а други са места продекана) а нешто касније и Драган Милков разрешен са места председника Савета правног факултета и члана савета Правног факултета о чему су медији већ писали. Кривити појединца у целој тој причи је неразумљиво. Они треба да сагледају своје грешке, да пођу од себе. Овде није суштина у тражењу „дежурног кривца“ већ је суштина да је факултет на болесним ногама дуги низ година. Студент продекан је правноснажно осуђен због крвичног дела неовлашћено прислушкивање и снимање. Агенција је у једном тренутку чак установила да је Милков у сукобу интереса, Правни факултет губи разне спорове укључујући и ЕЛСА и Савез студената већ их не могу ни пребројати. Фрапантно је да је Слободан Орловић био члан ДВТ односно сада Виског савета тужилаштва, који је храм правде и знања у овој држави а да је раније тако поступао. Ко може да каже да су ту ствари нормалне? Нико никог не може да да на било шта натера ако поштено ради свој посао, то се зна од Албаније до Мексика. Али овде је реч о нечему сасвим другом што би, сада је већ свима јасно, требало да је предмет провере надлежних органа и јавности.“ Рекао је Карановић за Жиг инфо и захвалио се посебно свом пуномоћнику, Владимиру Вучинићу, адвокату из Београда који је „одржао лекцију из Управног права Слободану Орловићу и његовом шефу катедре Драгану Милкову.“
Подсетимо се, оборену дисциплинску пријаву против Стефана Карановића поднели су:
Стефан Иветић
Драгана Јанковић
Милош Мировић-син председника Извршног већа Војводине Игора Мировића
Игор Девић – синовац Илије Девића(АТП Војводина)
Срђана Јованић
Јован Жугић
Готово сви од њих су чланови студентсих организација.
