Никола Петровић, кум председника Србије Александра Вучића, основао је фирму у Луксембургу почетком 2019. године посредством које је тајно ушао у низ послова у Србији – развој технологије за соларну енергију, увоз лекова и авио-превоз.
Компанију у чијем је власништву авион Петровић је купио од Станка Суботића, моћног бизнисмена који је имао пословне везе у свету криминала, открива КРИК у међународном новинарском пројекту „ОпенЛуx” („Отворени Луксембург”).
У питању су подаци из луксембуршког пословног регистра до којих су дошли новинари француског „Монда“ и међународне новинарске мреже ОЦЦРП и који откривају стварне власнике компанија осниваних у овој малој земљи у срцу Европе, која је офшор дестинација. КРИК је био међу 16 партнера листа „Монд“ који су претраживали прикупљене податке и бавио се истраживањем послова које су бизнисмени из Србије склапали преко Луксембурга.
Подаци откривају нешто о чему су се годинама шириле гласине: да је Суботић близак центрима моћи у Србији и има везе са људима председника Александра Вучића.
Никола Петровић, кум председника Србије и један од најутицајнијих људи у држави (фото: ЕМС)
Његов пословни партнер Никола Петровић један је од најближих Вучићевих људи, због чега се сматра да је међу најутицајнијим личностима у земљи. Петровић је одмах по доласку Вучића на власт 2012. постављен за директора државне фирме „Електромрежа Србије“. Са те позиције отишао је крајем 2016. и наставио са приватним бизнисом производње струје у мини-хидроелектранама, коју продаје држави за милионе евра. Он и супруга су претходних година купили две луксузне виле у елитним београдским насељима.
Суботић је контроверзна личност међу чијим пословним партнерима се налазио и чувени нарко-бос Дарко Шарић, недавно осуђен на 15 година робије због шверца близу шест тона кокаина.
И сам Суботић био је на оптуженичкој клупи – судило му се за шверц цигарета. Првобитно је био осуђен на шест година затвора, али је на крају пресуда укинута и он ослобођен.
Врховни касациони суд касније је утврдио да су судије које су ослободиле Суботића прекршиле закон када су из предмета избациле доказе тужилаштва.
Како је склопљен посао око авиона
Суботић и Петровић имају фирме у Луксембургу – пореском рају који се налази у Европској унији.
Суботић је тамо дошао први. У октобру 2018. године своју кључну компанију „Емергинг Маркетс Инвестментс (ЕМИ)“ пребацио је из Данске у Луксембург. Седиште компаније му се прво налазило у главном граду, а затим је фирма премештена у Луделанж – градић на југозападу земље са око две хиљаде становника.
Петровић је пратио његов пут.
Три месеца након Суботића, у јануару 2019, председников кум је такође регистровао своју компанију „Фабергé Адвисорс” (Фабержеови саветници) у Луксембургу. Иако је власничка структура ове компаније комплексна (власник „Фабергé Адвисорс” је компанија из Велике Британије чији је власник фирма са Кипра) новинари КРИК-а су у подацима пројекта „Отворени Луксембург” пронашли документа која доказују да је Петровић крајњи власник фирме.
Шверц цигарета
Суђење Суботићу за шверц цигарета пратиле су бројне контроверзе. Оптужен је 2007. и за њим је била расписана потерница Интерпола пошто је живео у Швајцарској. Суботић је тврдио да му је Демократска странка, која је тада била на власти, наместила поступак. Осуђен је на шест година затвора 2011. године. Средином 2012. дошло је до промене власти у Србији. Пресуда Суботићу је укинута и наложено је ново суђење. Овог пута, део поступка против њега је застарио, а судије су такође избациле и део доказа тужилаштва – услед чега је Суботић ослобођен. Врховни касациони суд касније је утврдио да је веће судија, којим је председавао Зоран Савић, противзаконито избацило доказе: „Пресудом је Апелациони суд учинио повреду закона у корист оптуженог Суботића“. Ово, међутим, није могло да утиче на пресуду Суботићу. За шверц цигарета је био оптужен и у Италији, али су и тамо оптужбе одбачене. У овом поступку оптужен је био и Суботићев пријатељ – црногорски председник Мило Ђукановић.
Бизнисмен Станко Суботић, продао је авио-компанију Николи Петровићу у октобру 2020. (фото: Суботићев вебсајт)
Петровићева и Суботићева фирма налазе се на истој адреси у Луделанжу – где је седиште агенције за пореско саветовање „Аудитеx“ која се бави оснивањем компанија. На истој адреси регистровано је више од 400 фирми.
Њихове компаније, сем адресе, деле и исте директоре.
Петровић је у својој компанији за директоре поставио двојицу Француза и Белгијанца, који имају исту улогу и у Суботићевој фирми. Они су директори и у бројним другим фирмама у Луксембургу.
Суботић је, затим, посредством фирме „ЕМИ“, у априлу 2019. основао у Србији авио-компанију „Аир Посх“, која је наредне године купила авион „Цесна 550“ од једне њујоршке фирме.
Није познато за колико новца је купљен, али овакав авион вреди између 700 хиљада и 1,3 милиона евра, показују подаци сајтова који се баве продајом авиона.
Неколико месеци касније, у октобру 2020, Суботић је ову фирму продао Петровићу далеко испод вредности, судећи према уговору који су новинари КРИК-а пронашли у српском пословном регистру. Председников кум је постао власник авио-компаније за свега 100.000 евра.
Иако је променила власника, српска компанија је остала на истој адреси – у згради у којој Суботић има неколико станова.
За новог директора „Аир Посх“-а постављен је Борислав Радић, пилот који је на свом профилу на друштвеној мрежи Линкедин навео да ради у „Аир Пинк“-у, авио-компанији чији је сувласник медијски магнат Жељко Митровић. Ова Митровићева фирма користила је авион „Аир Посх“-а док је био у власништву Суботића, према подацима са сајта те компаније.
Игор Исаиловић
Суботић и Петровић у Србији ангажују истог адвоката – канцеларију Игора Исаиловића, који је годинама пословно сарађивао са министром финансија Синишом Малим, али је имао заједничку компанију са премијерком Србије Аном Брнабић. Исаиловић је за Суботића основао „Аир Посх“, а Петровића заступа на суду.
„Air Posh“-ova Cessna, kasnije je promenila registraciju u YU-SXX (foto: Air Pink)
Петровићева авио-компанија клијенте је превозила најчешће до Беча, али и до других градова Европске уније, Москве, Кијева, Бодрума, Бејрута, Тел Авива, Шарм ел Шеика и Дубаија, показују подаци сајтова за праћење летова.
Кум председника Србије није желео да за КРИК и ОЦЦРП говори о својим пословима са Суботићем.
„Ја нисам јавна личност. Не занима ме да одговарам на Ваша питања. Немојте више да ме зовете. Пријавићу вас за узнемиравање“, рекао је Петровић у телефонском позиву.
„Корисници услуга мојих фирми нису државни функционери Републике Србије. То је за њих скупо. Ко су корисници – нећу открити“, навео је у писму које је накнадно послао КРИК-у.
Седиште „Air Posh“-а налази се у згради у којој Станко Суботић има неколико станова (фото: КРИК)
Одговор нисмо добили ни од Суботића коме смо послали питања преко његових адвоката.
Он је 2016. у интервјуу за недељник „Експрес“ рекао да му је драго што су „на власти коначно људи којима је Србија на првом месту“, као и да су му оптужбе за шверц цигарета биле намештене од стране претходне власти, али и неких људи из Хрватске.
Раније је откривено да се у октобру 2007, када је био у процесу формирања Српске напредне странке, Вучић нашао у чувеном хотелу „Риц“ у Паризу истога дана када и Суботић. Бивше Вучићеве страначке колеге из Српске радикалне странке (СРС) тврдили су да су се њих двојица тада договорили да Суботић финансијски помогне Вучићеву нову странку, али нису изнели ниједан доказ о томе.
Вучић је у интервјуу за КРИК пре четири године рекао да „апсолутно никакав контакт“ нема са Суботићем и да он никада није дао новац СНС-у. Потврдио је да је тог дана био у хотелу „Риц“, али је казао да тамо није срео Суботића.
О својим везама са Дарком Шарићем, Суботић је говорио у интервјуу за црногорску телевизију Ин. Рекао је да је Шарића само срео неколико пута.
Скривени партнер и соларна енергија
Петровић се не експонира када купује фирме у Србији.
Пословао је толико тајно да чак ни људи са којима је улазио у послове нису знали да је он био иза компаније „Фабергé Адвисорс”, како су испричали новинаркама КРИК-а.
Посредством своје луксембуршке компаније, Петровић је у августу 2019. купио половину власништва српске фирме „Сторенергy“ основане да развија технологију у вези са соларном енергијом. Ова фирма пријавила је патент за соларни концентратор – постројење које претвара сунчеве зраке у струју. До сад је направила два – на Авали и близу Крагујевца.
Петровићев партнер у овом послу, Марко Вуксановић, тврди за КРИК да чак ни не зна да је власник фирме заједно са кумом председника Србије.
Он је новинарима рекао да је, када је продао део свог власништва у „Сторенергy“, преговарао са неколико људи који су представници тог страног инвестиционог фонда (фирме „Фабергé Адвисорс”). „То су неки Французи“.
За овај посао, уговор је у Петровићево име потписао Владимир Кркобабић, који ради више од десет година за Станка Суботића као директор у неколико његових компанија. Кркобабић није желео да разговара са новинарима.
Петровић је, пише у уговору, платио 50.000 евра Вуксановићу да уђе у власништво „Сторенергy“.
Везе са Шарићем
Суботић има бројне везе са балканским нарко-босом Дарком Шарићем, о чему су КРИК и ОЦЦРП раније писали. Шарићева офшор компанија 2008. године дала је гаранције Суботићевој фирми да добије кредит од банке чији је власник брат председника Црне Горе Мила Ђукановића. Шарићев дугогодишњи пријатељ Небојша Јоксовић, који је постао сведок сарадник у поступку за шверц дроге, изјавио је на суду да му је Шарић рекао да је Суботићу позајмио 6,5 милиона евра. Други Шарићев сарадник, Небојша Јестровић, који је осуђен за прање новца, радио је као директор у Суботићевој фирми за дистрибуцију штампе „Футура плус“. Током истраге против Шарића полиција је открила да су он и Суботић често комуницирали и користили „специјале“ – телефоне за тајно комуницирање. Приликом претреса Шарићеве куће, полиција је пронашла мотор „харли дејвидсон“ у власништву Суботића.
Соларни концентратор Петровићеве компаније (фото: Storenrgy)
Петровићево интересовање за овај посао није чудно. Он је до сада добијао милионе евра из буџета Србије за струју коју производи у својим малим хидроелектранама.
Новост је да је Петровић, преко Луксембурга, ушао и у посао трговине лековима, показују подаци „Отвореног Луксембурга”.
„Ја сам скроман човек, политика није мој свет”
Он је у септембру 2020. године посредством „Фабергé Адвисорс” постао већински власник компаније „Красиус“ која је годину дана пре тога добила дозволу за увоз лекова за клиничка испитивања, показује документација коју је КРИК добио од Министарства здравља.
Само месец дана пре него што је Петровић ушао у власништво, ова компанија добила је још једну дозволу – Агенција за лекове и медицинска средства (АЛИМС) одобрила јој је да увезе 960 бочица „ЦИМАхер“-а, лека за борбу против рака који се производи на Куби. Корисник лека је приватна болница „Весалиус“ у Београду.
Према подацима кубанске медицинске организације „СМЦ“ цена једне бочице лека је готово 330 евра, што значи да количина коју Петровићева фирма увози вреди мало више од 316.000 евра.
Ипак, Петровић је власништво у овој компанији добио врло повољно.
Купио је 51 одсто удела у фирми за само 51 динар од бившег кошаркаша Ивана Красића, који је некада играо за француски клуб „Шоле“.
Петровићево име у писму Бајдену
Име Николе Петровића појавило се у писму које је група америчких конгресмена послала Џозефу Бајдену, тада потпредседнику САД-а, у септембру 2015, неколико дана пре него што је Вучић дошао да га посети. Конгресмени су изразили забринутост јер је мала група људи предвођена Вучићевим братом Андрејом и његовим блиским пријатељима, укључујући и Петровића, како пише у писму, „учврстила свој утицај и интересе у областима енергетике, телекомуникација, инфраструктуре и свим главним пословима у Србији“.
Бивши кошаркаш Иван Красић каже за КРИК да у почетку није знао да фирму продаје председниковом куму (фото: Фацебоок)
Красић је рекао новинарима КРИК-а да у почетку није знао да је Петровић тај који од њега купује удео у компанији.
„Не познајем Петровића. Јавили су ми се неки адвокати и питали ме да продам део компаније. Био ми је потребан новац“, рекао је Красић и додао да је сазнао да је иза тога председников кум тек када су завршавали преговоре око продаје. Није желео да каже за колико новца је заиста продао већински удео у компанији.
„То је пословна тајна“, рекао је Красић. „Ја немам никакве везе са политиком (…) То није мој свет. То су много велики играчи. Ја сам скроман човек, играм кошарку рекреативно.“
Драгана Пећо и Весна Радојевић Крик
