Адвокат Владимир Гајић поднео је притужбу Вишем суду у Београду због одлуке Апелационог тужилаштва да одбије његов приговор уложен због неправилности и незаконитог рада Тужилаштва за високотехнолошки криминал и кршења елементарних права узбуњивача из Крушика Александра Обрадовића.
„Ако ни после више од годину дана од када је истрага покренута тужилац није био у стању да омогући окривљеном и његовом браниоцу да се упознају са доказима који терете окривљеног, да ли та чињеница евидентно упућује на закључак да се крше елементарна права окривљеног у поступку које штити не само Законик о кривичном поступку већ и сам Устав?!“, наводи адвокат Гајић у притужби упућеној 5. новембра суткињи за претходни поступак Вишег суда Даринки Шћепановић.
Гајић је 16. октобра ове године Апелационом тужилаштву упутио приговор поводом стављања ознаке тајности на доказе из поступка против Александра Обрадовића. Он је то окарактерисао као покушај тужилаштва да „запуши уста одбрани и окривљеном и то баш у вези са доказима“. Гајић је у истом приговору захтевао од тужилаштва да укине ознаку тајности са поменутих докумената.
Из Апелационог тужилаштва, међутим, 22. октобра стигло је решење о одбијању тог приговора. Чињеницу да је то решење потписао заменик тужиоца Ратко Марковић, Гајић оцењује као спорну.
Он, наиме, каже да је тужилац Ратко Марковић у Апелационо јавно тужилаштво упућен управо из Посебног одељења за високотехнолошки криминал и да та „ноторна чињеница“ упућује на закључак да тужилац Ратко Марковић није Апелациони тужилац, јер на ту функцију никада није изабран од стране надлежних органа у складу са Законом о јавном тужилаштву, већ је у то тужилаштво упућен из других разлога које предвиђа закон, а који се могу односити на помагање или на усавршавање у непосредно вишем тужилаштву.
„Проблема наравно не би било да се у конкретном случају не ради о одлучивању у вези са приговором на неправилности у раду његовог непосредно надређеног тужиоца у Посебном одељењу за високотехнолошки криминал, господина Бранка Стаменковића, у којем је одељењу он, Ратко Марковић, заменик, односно подређени свом непосредном руководиоцу одељења“, наводи Гајић.
У притужби Гајић пише да је према одредби члана 104 став 1 Закона о јавном тужилаштву, заменик Ратко Марковић учинио прекршај, јер је пропустио да тражи своје изузеће из одлучивања о поднетом приговору који се односи на неправилности у раду непосредно надређеног тужиоца. Тиме је прекршио начело непристрасности, оцењује Гајић.
Он даље указује на то да је тужилаштво ускратило право одбрани да се упозна са доказима којима се терети окривљени, условљавањем браниоца да потпише наредбу тужиоца о чувању тајне.
„Мотив тужиоца био је заправо сасвим други. Он је наиме желео да запуши уста одбрани. Ово нарочито ако се има у виду да би евентуалним пристанком бранилац де факто конвалидирао тврдње тужиоца које он тек треба да докаже пред судом, а то је да су документи у списима пословна тајна. Оно што оваквом закључивању даје за право јесте чињеница да је тужилац `прогласио` за тајну 80 одсто документације у списима предмета и то пре свега комерцијалне уговоре и извозне дозволе који документи управо доказују да се у пословању ХК `Крушик Ваљево` ради о кривичним делима већег број лица и да се из тог разлога не може радити о пословним или другим врстама тајни“.
Гајић на крају притужбе закључује да је овај приговор поднео судији за претходни поступак само да не би пропустио правно средство које има на располагању ради заштите правних интереса осумњиченог Александра Обрадовића, „при томе без икакве наде да наш суд може изненадити својом одлуком“.
Обрадовић је 18. септембра 2019. године ухапшен на свом радном месту у фабрици наменске индустрије у Ваљеву под сумњом да је починио кривично дело одавање пословне тајне, јер је новинарима доставио документацију из које се види да је фирма ГИМ коју је заступао отац министра полиције Бранко Стефановић, по повлашћеним ценама куповала наоружање из Крушика, о чему је БИРН писао још у новембру 2018.
Јавност три недеље није била обавештена да је Обрадовић ухапшен, све док недељник НИН 10. октобра 2019. године није објавио прву незваничну информацију након које је БИРН објавио детаље о случају.
Јелена Вељковић Јавно/Цензоловка