После готово два месеца паузе у суђењу Драгољубу Симоновићу, бившем председнику Општине Гроцка и високом функционеру СНС, за паљење куће новинара Милана Јовановића, данас је у Другом општинском суду настављено сведочење вештака грађевинске струке о штети.
Вештак кога је ангажовала Симоновићева одбрана тврди да је штета упола мања од оне коју је утврдио судски вештак Војислав Поповић, кога је ангажовало тужилаштво. Однос две различите процене је 17.000 евра према 30.000 евра – само за грађевинску штету.
Кад лупате песницом о купатилске плочице у кући која је горела након што су на њу бачени „Молотовљеви коктели“, као што се догодило у децембру 2018. године са кућом новинара Милана Јовановића у Гроцкој, чује се „шоботање“. Прецизније, плочице „шобоћу“. Тако је судски вештак тужилаштва Војислав Поповић описао шупаљ звук спаљене куће из које је двоје људи једва извукло живе главе.
Наставак ниподаштавање жртава
Термин „шобоћу“ („шоботати“ – тупо, мукло одјекивати при ударању о нешто шупље, празно, Речник српскога језика Матице српске, прим. ур) заразно је експлодирао у шале и пошалице адвоката одбране, чиме је и банализација злочина у случају који се води због напада на новинара добила нови призвук бурлеске и ниподаштавања жртава, који трају од почетка суђења у Другом општинском суду.
Након што су током претходних месеци два окривљена потпуно променила своја сведочења и „ослободила“ локалног моћника сваке повезаности са паљењем куће новинара, а трећи окривљени нестао без трага, сада је у току минимизирање штете коју је новинар претрпео. А та кућа је све што је Милан Јовановић стекао током живота.
Први је данас сведочио Александар Ђорђевић, стручни саветник одбране и вештак грађевинске струке, који побија вештачење Војислава Поповића. Он је испричао да је стање куће утврђивао четири месеца након пожара, кад су радови на санацији увелико одмакли, гаража је била очишћена, ствари из куће изнете, столарија замењена, купатилске плочице очишћене, као и санитарије, а зидови на спрату остругани.
Вештак Ђорђевић тврди да је штета упола мања од оне коју је утврдио Војислав Поповић, између осталог и зато што за њега плочице „не шобоћу“. Ђорђевић тврди да су купатилске плочице биле у добром стању и да је само требало заменити „три плочице“ које су, претпоставља, могле отпасти и зато што су биле лоше залепљене.
Можда су, рекао је Ђорђевић, отпале и пре пожара. По њему, ни санитарије није требало мењати јер су биле у добром стању, функционалне, кад их је он вештачио. Ни зид на првом спрату куће није требало ољуштити, већ је „на мање од пет одсто површине“ требало допунити малтер.
„У питању је мој предрачун штете неопходних радова. Сматрао сам да не треба рушити гаражу јер су серклажи били цели, а зидови равни. Дефинитивно није била потребна комплетна замена санитарија у купатилима, ни водоводних инсталација. Малтер је на спрату био уништен до пет одсто. Слажем се да је у приземљу требало заменити столарију, али је на спрату могла да остане. Ограда и стреха изгледале су потпуно исто као и на страни куће где није било пожара“, објаснио је Ђорђевић главне разлоге тако велике разлике у процени грађевинске штете.
Вештак слаб у рачуну
Ђорђевића су испитивали судија, његов колега Поповић, као и заступници оштећених и окривљених. Током испитивања изашло је на видело да вештак Ђорђевић није добро сабирао ставке које је унео као штету јер је, рецимо, за једну од ставки предвидео вредност од 500 евра, а приликом сабирања унео је 200 евра.
Такође је предвидео постављање скеле за чишћење куће, али није унео цену скеле, а затим је данас, притиснут питањима адвокатице Ане Матић Алимпијевић, рекао да скела није ни потребна за једноспратну кућу.
Вештак Поповић је утврдио да његов колега Ђорђевић није урачунао цену демонтаже врата, металних конструкција и прозора. Судија је утврдио да вештак Ђорђевић не зна колико кошта одвожење шута на депонију, као ни где је депонија, иако је у свом вештачењу предвидео око 100 евра за одношење шута. Испоставило се и да Ђорђевић није урачунао ПДВ на оштећене ствари које је требало заменити, као ни на радове.
У расправу која се на моменте претварала у бесмислену свађу и препирку у стилу „мени жена и данас звоца јер сам заменио само две плочице“ умешао се и Драгољуб Симоновић.
„Бацао је шут на ливаду, у близини куће. Ту није било трошка“, смањивао је штету Симоновић.
Новинар Милан Јовановић каже да је до сада на реконструкцију потрошио 2.600.000 динара, што је новац који је добио захваљујући акцији помоћи коју је организовала Славко Ћурувија фондација. Додаје да је уложио и нешто свог новца, а да за сваку радњу и куповину има рачуне. То није било довољно да заврши са обновом куће, па је два прозора зазидао уместо да их замени.
Након што се расправа на суду некако извукла из ћорсокака изазваног питањем да ли плочице „шобоћу“, судија је прекинуо рочиште и заказао следеће за сутра, када ће бити саслушани вештаци електроструке и комисиони вештак који ће сведочити о уништеним покретним стварима у кући.
Судија инсистира на наставку суђења
Међутим, наставак суђења је донекле под знаком питања јер су адвокатице једног од окривљених најавиле да неће доћи. Наиме, Александра Златић, адвокатица која замењује Зору Добричанин Никодијевић, рекла је да због суђења у случају Јовањица које је данас почело у Специјалном суду, ниједна од њих не може да дође на суђење Симоновићу.
Судија Жугић је одбио да прихвати овакво образложење и инсистирао је да неко од њихових адвоката дође. Као могућност је најавио и привремено издвајање предмета њиховог брањеника.
Случај Александра Маринковића, који је у бекству, а који је окривљен да је бацио „Молотовљев коктел“ на кућу Милана Јовановића, поново је спојен у заједнички предмет против Симоновића. Како је за Цензоловку објаснила адвокатица Ана Матић Алимпијевић, то значи да ће пресуда свима, па и Маринковићу, бити изречена на крају суђења.
СУЂЕЊЕ НЕ КАСНИ КАД НЕМА ЗОРЕ ДОБРИЧАНИН
Данашње суђење Драгољубу Симоновићу почело је, неуобичајено, на време јер је адвокатицу одбране Зору Добричанин Никодијевић замењивала њена сарадница Александра Златић.
Адвокатица Добричанин Никодијевић је раније често каснила на суђења и зато су многа почињала и са пола сата закашњења.
„Можемо да почнемо на време кад нема Зоре Добричанин“, рекао је судија Славко Жугић. И тако је и било.
ФОТОГРАФИЈЕ СЛАВКО ЋУРУВИЈА ФОНДАЦИЈЕ ДОКАЗ НА СУЂЕЊУ
Тужилац Предраг Миловановић приложио је данас фотографије Славко Ћурувија фондације као доказ „стратишта“ спаљене куће новинара Милана Јовановића.
Фотографије су у боји, а настале су непосредно након паљења куће (неке од њих су на крају овог текста, прим.ур). На њима се детаљно виде сва оштећења на зидовима и плочицама у купатилу које одбрана негира, тврдећи да је процена судског вештака нереална, а вредност радова на поправци неосновано дуплирана.
Супротно тврдњама вештака кога је ангажовала одбрана и који сматра да плочице у купатилу на спрату нису оштећене, као и да је било довољно заменити „укупно три плочице“ које су, како се тврди, „можда отпале саме“ и пре пожара, на фотографијама Фондације виде се јасне светле пукотине по свим чађавим зидовима у купатилу и не види се да било која плочица недостаје.
На фотографијама Фондације виде се и потпуно уништени зидови на спрату куће за које вештак одбране такође тврди да није било потребно обијати их. Забележен је и изглед загарављеног и водом натопљеног намештаја за који је на претходном рочишту речено да га је „само требало пресвући“.
Фотографије Славко Ћурувија фондације и Цензоловке, снимљене 12. децембра 2018. године, које показују у каквом је стању била кућа десетак сати после подметања пожара:
Кухиња
Милан Јовановић у спаљеној гаражи поред остатака аутомобила
Купатило на спрату
Тамара Спаић Цензоловка
