Угашена је свака нада у породицама Николић, Ковачевић и Костић.
Пиротехничари настрадали у експлозији у Техничко ремонтном заводу код Крагујевца, који су се од 28. фебруара водили као „нестали“, а чија су тела данас пронађена у рушевинама, Жељко Николић (45) и Дејан Ковачевић (42), били су најбољи другови.
Запослили су се у војној установи истог дана, и у њој, након 24 године, и погинули.
Породице страдалих пиротехничара, завијене су у црно. У породици Ковачевића, супруга Ивана је била готово нема од бола.
– Представници војске су у вечерњим сатима закуцали на врата и саопштили ми да су у рушевинама пронађена тела. Уз то, речено нам је да мора да се уради ДНК анализа, како би се извршила идентификација, и то од брата мог покојног мужа Далибора, или од његових родитеља. Нема речи која може да опише колико нам је тешко, али, након три дана агоније, неизвесности и чекања, макар знамо исход. Предпостављала сам да ће овако да се заврши, али сам ипак гајила трачак наде да је жив, прича Ивана.
Породице које су од тренутка трагедије, од 15 сати и 19 минута, када је експлодирао погон за расклапање и уништавање експлозивних средстава, док су радници и ватрогасци покушавали да угасе пожар, биле у контакту, сада знају једно – сахраниће Дејана и Жељка истог дана.
Владика Шумадијски господин Јован је покренуо иницијативу да им се одржи заједничко опело. У Крагујевцу, петак је дан жалости.
Обојица су, и Дејан и Жељко, за собом оставили децу, и неутешне фамилије.
Како је саопштило Министарство одбране, пронађена су три тела на месту разорне експлозије, од којих су јуче извучена два, а треће ће испод рушевина бити извучено данас, јер је ноћ одложила ову акцију.
Међу тројицом несталих, је и војно лице, капетан Дарко Костић. Иначе, подпуковник Мирослав Перишић, чије је тело пронађено одмах након експлозије, сахрањен је јуче уз највише војне, државне и верске почасти. Постхумно га је Шумадијска епархија одликовала орденом Светог Симеона Мироточивог.
Небојша Радишић Ало
