Новинару Милану Јовановићу све што је стекао за 70 година живота однео је подметнути пожар на његовој кући у Врчину, чак и лекове које пије као тежак срчани болесник и астматичар. И апарат за кисеоник без којег тешко дише
Све, све… све је уништено, све за шта сам 60 и нешто година радио… Више немам ништа – тешко дишући понавља Милан Јовановић, пензионисани полицајац и новинар из Врчина, места надомак Београда, док нам показује кућу у којој су све собе изгореле.
Оне у приземљу, где је он спавао, изгореле су потпуно, две собе на спрату препуне су пепела и дима испод којих се једва назиру нагореле ствари.
Гаража, на коју су непознате особе прошле ноћи бациле два „Молотовљева коктела“, изгорела је до темеља, заједно са аутомобилом који је био унутра. Још годину дана ће отплаћивати кредит за кола од којих је остала само шкољка.
– Немам више ни одећу, истрчао сам из куће у пижами, јакну и панталоне на мени су ми позајмиле комшије – прича 70-годишњи Јовановић.
– Ништа није остало. То је ужас… Ничег нема, ни овде ни на спрату – показује на своју собу Јовановић док пажљиво гази по разбацаним нагорелим или уништеним стварима на поду, које крцкају под нашим ногама.
Гаража у коју су убачени „Молотовљеви коктели“. Кредит за аутомобил још увек отплаћује
Без лекова за срце и астму
Све је на поду измешано: књиге поцрнелих корица, напола изгорели папири, парчићи тепиха који се распадају под тежином корака, постељина, остаци малтера са зидова, одећа…
– Немам ни лекове, нити лекарске налазе. Инхалатор је изгорео. Новац, документа, успомене, све, све… – говори Јовановић док се бори за ваздух.
Има три бајпаса и бронхијалну астму, због које користи апарат за кисеоник, који је добио преко социјалног осигурања. И апарат је изгорео. Јовановић каже да га више не може набавити пошто је прескуп.
Унутрашњост готово целе куће је црна или тамносива од пепела и дима. Ватра је ољуштила зидове, отворила и поцепала плакаре, избила врата из рагастова. Сви прозори су попуцали и стакла су се разлетела по собама. Ту и тамо назире се цигла испод посивелих омалтерисаних површина.
Изгорела полица једва се држи. Књиге потамнелих корица разбацане су по поду. Кревет у соби где је Јовановић спавао сада је гомила непрепознатљивих делова. Метални оквир полице је преживео ватру, али све остало је нестало у диму.
У купатилу је све сиво-црно: и лавабо, и веш машина, и бојлер, и оквир огледала. Дневна светлост која долази кроз прозорчић не успева да осветли добар део купатила, када као да се претворила у црну рупу.
Оно што је до прошле ноћи било купатило
– Ја сам преживео само захваљујући супрузи. Овде сам спавао, супруга је спавала на спрату. Ја ништа нисам чуо, пошто сам попио лекове због срца и астме, што ме је мало ошамутило. Моја супруга је чула лупање стакла у тренутку када су они разбили прозор да би убацили „Молотовљеве коктеле“. Чула је и пуцњаву после тога. Она је излетела на терасу, видела је двојицу са капуљачама, који су тада побегли. Стрчала је низ степенице, улетела у моју собу, пробудила ме и извукла напоље. У последњем тренутку, јер сам већ почео да се гушим.
Како је једва дисао, отишао је најпре у Хитну помоћ, после тога у болницу.
Касније је дошла и полиција, која сада испитује чауре које је нашла испред гараже, снимке са околних камера, разговара са сведоцима…
Кола су, према Јовановићу, нападаче чекала на кривини испред куће. Убеђен је да су знали за камере које испред куће има његов комшија, па су се паркирали тако да оне не могу да сниме аутомобил којим су дошли.
Супружници Јовановић нису сигурни да ли су ватрогасци стигли после неких сат времена, или је можда све то краће трајало. Кажу да им се чинило да то траје вечност, али нико није гледао на сат и не могу да кажу да ли су ватрогасци брже стигли.
Преживела документација
– Има бога, има бога – понављао је Јовановић једва дишући, када је нашао документа и фотографије, фасциклу са текстовима о којима је писао на порталу жигинфо.рс.
– Овде је све. Све, црно на бело – каже он док пажљиво отвара укоричену документацију, чији се нагорели крајеви распадају под његовим прстима.
Писао је, каже, од када се пензионисао, доста текстова о председнику Општине Гроцка Драгољубу Симоновићу и против њега је поднео две кривичне пријаве – за крађу и проневеру општинског новца за гасификацију на територији Гроцке.
Каже да је написао много текстова и о нелегалној градњи, о крађама нових железничких прагова у време када је Симоновић био директор Железнице. Додаје да је те прагове фотографисао испред куће Симоновића 2015. године и да је он тада покушао да га убије, ударајући га великим штапом у главу. Јовановић каже да је Симоновића зауставила супруга, те да су камере на Симоновићевој кући снимиле тај напад, али да је полиција тада тврдила да снимак не постоји и није покренула кривичну пријаву.
Каже и да су му прошле године „исекли“ канализацију и воду. Питао је зашто то раде, пошто је редовно плаћао рачуне. Додаје да је инспекторка сачинила лажни записник о томе како се фекалне воде од његове куће изливају на јавну површину (шахт се налази насред асфалтиране улице испред његовог дворишта). Због тога је поднео кривичну пријаву.
Показује нагорела писма о крађама и проневерама у Гроцкој, која је послао председнику Александру Вучићу, председници Владе Ани Брнабић, министарки правде Нели Кубуровић, МУП-у…
Испод тих писама су преживеле фотографије. Показује слику своје куће.
– Погледајте каква је то кућа била. Сада ми је 70 година, ја знам да то више никад не могу да обновим.
Његова супруга износи „миша“ од лаптопа, чији се предњи део подигао од ватре. Он, међутим, светлуца, као да и даље ради.
– Јадник је преживео – рече његова супруга. Милан се први пут благо насмешио.
Нагорело писмо Александру Вучићу о „притужбама на рад челника Гроцке“
Архива са кривичним пријавама и текстовима је неким чудом преживела пожар
Јовановић поред изгорелог апарата за кисеоник
Моја супруга је чула лупање стакла у тренутку када су они разбили прозор да би убацили „Молотовљеве коктеле“. Чула је и пуцњаву после тога… Стрчала је низ степенице, улетела у моју собу, пробудила ме и извукла напоље. У последњем тренутку, јер сам већ почео да се гушим
Има три бајпаса и бронхијалну астму, због које користи апарат за кисеоник, који је добио преко социјалног осигурања. И апарат је потпуно изгорео. Јовановић каже да га више не може набавити пошто је прескуп
Перица Гуњић Цензоловка
