– Било је као на филму. Експлозија, ударац, ватра, срча од стакла а онда ужарена лава … Сад сам добро, нек ми је глава на раменима – каже у ексклузивној исповести за „Блиц“ Гордан Докић (36), који је повређен у јучерашњој експлозији у београдском насељу Браће Јерковић.
У експлозији бомбе која је постављена под „ситроен Ц4“ тешко је повређен власник возила Иван Ћирић (37) звани Ћира, који је у полицији означен као припадник „вождовачког клана“.
У моменту експлозије, Гордан је својим „пежоом“ пролазио поред „ситроена“. У возилу је била и његова колегиница.
– Око 10.20 сати сам се спуштао низ Заплањску. Скренуо сам лево у Улицу Јована Бјелића. Тај „цитроен“ нисам ни приметио, јер је стајао на знаку „Стоп“. Били смо буквално удаљени два метра кад је одјекнула прва експлозија. У секунди сам осетио страховиту детонацију, ватра ми је улетела у ауто, свуда се расула срча од разбијених прозора. Одмах сам се окренуо ка колегиници, која је седела позади, срећом на десној страни, што јој је и спасило живот – прича Гордан.
Каже и да је прво помислио да му је експлодирала гума, затим да га је „цитроен“ ударио јер су му се врата „набила“.
– Нисам могао да отворим своја врата, зато сам и помислио да ме је ударио. Тек онда сам видео да „ситроен“ гори у буктињи. Успео сам да изађем кроз сувозачева врата. Тад сам и видео како повређеног ваде из аутомобила. Руке су му биле спржене, крваве. Гардероба на њему је изгорела. За пола минута су га људи, који су се окупили буквално ишчупали и одвезли… – прича Гордан.
После преве експлозије, како тврди, уследило је још неколико.
– Мислили смо да је готово, али онда је уследило још четири, пет детонација. На сваких пола минута. Ужарена течност се сливала низ улицу, право ка мојим колима. Помислио сам: „Експлодираће и мој ауто“. Избацио сам га из брзине и спустио десет метара ниже. И тек тад сам схватио да је експлодирала бомба. Цела десна страна мог аута је била избушена. Огромне рупе су биле по целој страни возила. Небо је од ватре буквално било „поцепано“, као да је пала граната – прича Гордан, коме су од срче изгребане руке. Главу му је сачувао „ер бег“, који се активирао у секунди експлозије. Његову колегиницу спасило је то што је седела на десној страни задњег седишта.
– Ту се одмах скупила гомила људи. Срећа да је распуст па није било деце у школи поред, али нисам видео никог сумњивог ко је активирао бомбу. У моменту експлозије је чак све било празно. Није било људи – прича Гордан.
Каже да је за десетак минута стигла Хитна помоћ, ватрогасци, полиција.
„Могли смо да будемо колатерална штета“
– Моја колегиница има огреботине по лицу, али срећом нисмо озбиљно повређени. Форензичари су ми после рекли да нам не би било спаса да сам био само метар уназад. Могли смо да будемо колателарна штета за глупост, само што сам кренули на посао – каже Гордан. За повређеног Ћирића није ни чуо пре експлозије.
У Србију је дошао као избеглица из Загреба, у време „Олује“. У Београду је засновао породицу. Има супругу, двоје мале деце, приватан посао.
– Срећа да сам остао жив и здрав. Сада се тешко сналазиш и са две руке, не дај Боже да сам остао инвалид – каже Гордан.
Каже да је штета на његовом аутомобилу тотална, али да га то сада ни мало не потреса.
– Боли ме глава од притска експлозије. Као да ме је неко ударио маљем по лицу. Имам огреботине од срче која је ударила у волан, у шоку сам али сам добро. Срећан што сам жив. Сада ћу прво да одморим, да изљубим децу а онда у кафану да прославим. Заплањском скоро нећу да идем – каже Гордан.
Тамара Марковић Субота Блиц
