Младен Ненадић је за РТС рекао да су хапшења извршена након вишемесечног заједничког рада Тужилаштва за организовани криминал, више организационих јединица МУП-а и БИА.
Истакао је да је акција извршена у циљу очувања безбедности Србије и да се односи на расветљавање најтежих кривичних дела против живота и тела.
У току су претреси и увиђаји на 30 локација, а према 16 лица донето је решење о задржавању и они ће бити спроведени Тужиоцу за организовани криминал.
Ненадић је истакао да су они осумњичени, између осталог, за удруживање ради вршења кривичних дела отмимца и тешко убиство.
Вељко Беливук и Марко Миљковић приведени су 29. јануара на београдском аеродрому, по слетању из Црне Горе. Они су тада саслушавани у просторијама СБПОК-а у Макишу неколико сати, након чега су пуштени на слободу.
Осим њих тада су приведени и чланови њихобвог обезбеђења, а медији су пренели да се акција привођења догодила на Аеродрому Никола Тесла након повратка Беливука из Црне Горе.
Није саопшено поводом ког случаја су приведени.
Подсетимо, пажњу јавности, Беливук је први пут привукао 2016. када је са Дарком Ристићем напао директора ФК Партизан Милоша Вазуру и припаднике његовог обезбеђења.
У кривичној пријави коју је полиција поднела против Беливука, наводило се да су окривљени најпре вербално напали Вазуру док је долазио на посао, да би затим уследила туча. Вазура је успео да побегне. Нападачи су брутално претукли члана обезбеђења и возача, а све је забележено сигурносним камерама.
На саслушању у Првом основном тужилаштву, Беливук је признао да је учествовао у инциденту. Са тужилаштвом је склопио споразум о признању кривичног дела и осуђен је на годину дана кућног затвора.
Пријатељ убијеног Александра Станковића
Беливук је више пута осуђиван и то за насилничко понашање и наношење тешких повреда. Био је пријатељ и најближи сарадник Александра Станковића званог Сале Мутави који је убијен у октобру 2016. године. Станковић је, иначе, био осуђен као вођа групе која се бавила трговином наркотика, али казну никада није одслужио јер је стално одлагао извршење казне.
Беливук је у новембру 2016. дао интервју за Њузвик. Интервју је дао у конференцијској сали ФК Партизан, и то испред паноа са спонзорима клуба и јасним обележјима клуба. По свему судећи, управа клуба сматрала је да нема ничег спорног у томе да осуђени хулиган користи конференцијску салу клуба за интервју.
У интервјуу на 10 страна Беливук се представио као један од вођа навијача Партизана, али и као најбољи пријатељ вође навијача Партизана Александра Станковића, који је упуцан у мафијашком обрачуну. Он је тада навео да зна зашто је Станковић убијен.
„Нисмо ми невини, не могу то да кажем… Да нас из чиста мира повлаче по новинама. Али нисмо ни толико лоши. И Сале је имао врлине и мане. Да знамо шта се десило са Салетом, знамо, нисмо будале. Многима смо стали на жуљ, многима који су неисправни, многи су се удружили против нас и десило се то што се десило“, рекао је тада Беливук.
Признао је и да је он организовао да фудбалери Партизана обуку мајице са осуђиваним ликом Александра Станковића. На питање ко је организовао да играчи носе мајице, Беливук је рекао: „Дато је да се обуку и то је крај приче, нема расправе. Да видим ко ће да каже да неће”.
Везе са припадником Жандармерије
Одмах након убиства Станковића, објављена је и фотографија на којој се у друштву убијеног криминалца Александра Станковића и осуђиваног Вељка Беливука налази припадник Жандармерије, Ненад Вучковић звани Вучко.
Вучковић је једно време био у Скупштини Фудбалског клуба Партизан као представник групе навијача. Он је раније био припадник Војске Србије а касније је прешао у Жандармерију.
Убрзо након објављивања заједничке фотографије Станковића, Беливука и Вучковића на трибини Партизана, новинари редакције Инсајдер питали су министра полиције Небојше Стефановића да ли је упознат са тим да је Вучковић вођа навијача и уједно припадник Жандармерије као и да ли је прошао безбедносну проверу пре него што је примљен у Жандармерију.
Министар полиције је на то одговорио да не зна да ли је Вучковић вођа навијача, али да зна да јесте навијач Партизана.
„Не знам да ли је вођа, али знам да је навијач Партизана, не мислим да постоји кривично дело бити навијач или вођа навијача“, рекао је тада министар.
На питање Инсајдера да ли је Вучковић прошао безбедносну проверу пре него што је примљен у Жандармерију, Стефановић је тврдио да су безбедносне процене рађене и да их је Вучковић, који је пре тога био припадник Војске Србије, прошао.
Беливук, Станковић и извесни „Вучко“ помињу се и у кривичној пријави Војног синдиката као лица из „криминогене структуре“ којој су појединци из Војске Србије омогућавали да вежбају пуцање у војној касарни.
Ова кривична пријава је одбачена, а јавност је у одлуци о одбачају пријаве сазнала да су и у овом случају поједини докази нестали.
Центар за истраживачко новинарство2017. године открио је још једну веза припадника Жандармерије Ненада Вучковића званог Вучко и групе Партизанових навијача.
Наиме, група мушкараца, међу којима су били Вељко Беливук и други Партизанови навијачи, учествовала је крајем 2013. године у демолирању кафића Холлywоод у Београду, у власништву вође супротстављеног навијачког табора Александра Вавића. Документи које је први пут објавио ЦИНС откривају да је припадник Жандармерије Ненад Вучковић – Вучко након инцидента преузео кључеве једног од аутомобила у којима су се возили нападачи, а међу њима је био и Вељко Беливук.
Вучковића међутим, како је писао ЦИНС, тужилаштво поводом овог случаја никада није испитивало.
Убиство Александра Станковића надлежни до данас нису расветлели.
Судило му се и за убиство на шинама
Није расветељено ни ко је убио Властимира Милошевића крајем јануара 2017. Због оптужби да је помагао у убиству судило се Вељку Беливуку. Иако је најпре био означен као директни извршилац убиства, Беливук је оптужен да је помогао непознатом починиоцу тако што је украо таблице са једног аутомобила и ставио их на онај који је коришћен током убиства. После доказног поступка, ослобођен је одговорности.
Како је открио Инсајдер, један мобилни телефон у власништву Беливука у поступку полиција није вештачила упркос захтеву тужилаштва и наредби суда. Разлог је, како тврде у МУП-у, неисправност самог телефона.
У тренутку убиства Милошевића, Беливук је требало да буде у кућном затвору на који је осуђен због пребијања припадника обезбеђења директора ФК Партизан. Он је, међутим, био на слободи пошто пресуда није ступила на снагу.
