Око 900 тона амонијака приликом чијег железничког транспорта је дошло до исклизнућа и цурења амонијака код Пирота, услед чега су преминуле две особе, а више од 50 је хоспитализовано, само је један у низу опасних терета који се превозе кроз Србију. Поред осталог, како нам је речено у „Инфраструктурама железница Србије“, свакодневно кроз Србију пролазе нафтни деривати, течни нафтни гас, сумпорна, сирћетна и азотна киселина и вештачка ђубрива.
азмере незгоде у месту Станичење код Пирота, након цурења амонијака из цистерне вагона, и даље није у потпуности санирано. Опасна материја је остављена да исцури, проглашена је ванредна ситуација у Пироту, привремено је била угашена и фабрика воде, а што је најтрагичније, било је и људских жртава.
Братислав Ј. звани Батко, из пиротског села Сопот, преминуо је јер је кобног дана својим „југом“ ишао од куће до куће и обавештавао комшије о опасности, док је турски камионџија, највероватније услед густе магле амонијака, на ауто-путу изашао из камиона и пао са надвожњака. И на његовом телу примећене су опекотине од отровних испарења, али и повреде настале приликом пада.
Опасан терет путује кроз Србију свакодневно
Овај акцидент отворио је низ питања у јавности, пре свега шта се и којим количинама превози кроз Србију, када је реч о опасном терету.
„На пругама „Инфраструктуре железница Србије“ од опасних терета се најчешће превозе, поред осталог, нафтни деривати, течни нафтни гас, сумпорна, сирћетна и азотна киселина, вештачка ђубрива и амонијак. На српским пругама просечно дневно саобраћа око 15 теретних возова којима се превозе опасни терети. То на годишњем нивоу износи око пет до пет и по хиљада теретних возова. Просечно годишње око 10 одсто укупног теретног железничког транспорта чини превоз опасних терета“, речено нам је из „Инфраструктура железница Србије“.
Како су појаснили, транспорт опасне робе на пругама обавља се у складу са Правилником о међународном железничком превозу опасне робе (Правилник РИД), Законом о транспорту опасне робе и подзаконским актима, као и свим осталим важећим међународним и националним прописима.
„Наведеним нормативним и законским актима дефинисане су обавезе и одговорности свих учесника у транспорту (пошиљалац, превозник и управљач железничке инфраструктуре), односно у потпуности процедуре и поступци за обезбеђивање опасног терета. У складу са законским решењима, учесници у транспорту дужни су, с обзиром на врсту предвидивих опасности, да предузму све прописане мере како би спречили ванредни догађај, односно у највећој могућој мери умањили последице ванредног догађаја“, казали су из овог предузећа.
У складу са тим одредбама, како наводе у одговору, на пример, опасна роба у железничком саобраћају може се превозити само колима која имају дозволу за коришћење, утовар и истовар опасне робе могу се обављати само на местима која испуњавају прописане услове, а кола намењена за транспорт опасне робе морају бити испитана, обележена и означена у складу са одредбама Правилника РИД.
„У суштини, генералне обавезе „Инфраструктуре железница Србије“, као управљача железничке инфраструктуре, су да одржава инфраструктурне капацитете у функционалном и безбедном стању, одвијање редовног и уредног саобраћаја под оптималним условима безбедности и сигурности, оперативно праћење сваке пошиљке опасне робе свих превозника на пругама, реаговање по потреби код развних неправилности које изазивају повећање ризика у транспорту опасне робе, обучавање запослених из области транспорта опасне робе и слично. У „Инфраструктури железница Србије“, иначе, постоји организовано Одељење за праћење превоза опасних материја”, објашњавају из овог предузећа.
Како кажу, превозник брине о свом возу, опасној роби, колима у којима се она налази, о техничкој исправности, одржавању, документацији која прати сваку пошиљку опасне робе, о обучености запослених у складу са прописаним обавезама, као и сигурности и безбедности пошиљке.
Шта се догодило код Пирота?
На питање шта се догодило на прузи код Пирота, из овог предузећа кажу да су одмах након исклузнућа формирали Заједничку комисију за ислеђење ванредног догађаја која, паралелно са другим државним и инспекцијским органима, прикупља информације о догађају, након чега ће се донети закључак.
„Инфраструктура на деоници пруге Пирот – Станичење, између Ниша и Димитровграда, била је оспособљена за овакву врсту транспорта. У 2022. години просечно месечно на овој прузи између саобраћало је 347 теретних возова, од чега просечно месечно 48 теретних возова којима су се превозиле опасне материје. Међутим, због старе железничке инфраструктуре на прузи Ниш – Димитровград, уведена је лагана вожња. Тако је брзина возова између Ниша и Пирота, укључујући и деоницу Станичење – Пирот, ограничена на 30 км/сат, док је брзина возова од Пирота до Димитровграда ограничена на 50 км/сат“, наводе.
Опасни терети и даље у Врачарском тунелу
На питање да ли опасан терет и даље пролази „Врачарским тунелом“, практично, кроз центар Београда, кажу да се транспорт одвија само током ноћи, односно у термину у ком је станица забрањена за путничке возове.
„Поред тога, на делу пруге Карађорђев Парк – Панчевачки мост на оба колосека може се налазити само један воз који у свом саставу има вагоне са ознаком РИД. У станицама Панчево Главна и Раковица (Београд Ранжирна) обавља се преглед свих теретних возова који у свом саставу имају вагоне за превоз опасних роба. Услови којима је дефинисан транспорт опасних роба кроз Врачарски тунел, као и превентивне мере које „Инфраструктура железница Србије“ предузима представљају превенцију безбедног функционисања саобраћаја возова са опасним робама“, наводе.
