Почетна » Правда не станује на Правном факултету у Новом Саду

Правда не станује на Правном факултету у Новом Саду

од admin
0 коментар

Мала група напредњака је увела страховладу и на Правном факултету у Новом Саду, где се студенти терају да денунцирају једни друге и да лажно оптужују за разна кривична дела све оне који су против актуелне власти. Уместо да постану друштвена елита, они се уче да буду друштвени талог.

Оно шта се данас дешава на Правном факултету у Новом Саду није забележено још од времена нацистичке окупације. Страх се увукао у студенте који се плаше да ће дојучерашњи најбољи пријатељ да их пријави дисциплинској комисији да су нешто лоше говорили о својим колегама, професорима или актуелној власти. Напредњачке СС јуришне одреде предводи професор Драган Милков који је на факултету Бог и батина. Пошто је Александру Мартиновићу средио да докторира, а синовима и ћеркама утицајних политичара помаже да дипломирају, овај напредњачки оберштурмбандфирер има одрешене руке да заводи страховладу на факултету.

Први пут од како факултет постоји студенти су писали дисциплинску пријаву против свог колеге, и то зато што сумњају како он стоји иза написа у медијима о овој установи. На терет му се ставља и што се приватно дружи са појединим новинарима и уредницима Магазина Таблоид, јер за напредњачку омладину не постоји слобода говора, као што не постоји ни пријатељство. Код њих је све само чист интерес.

Њихово удвориштво не познаје границе, па као функционери и чланови они на званичном сајту „студентске“ организације ЕЛСА нападају студента Карановића зато што је, како они верују, он нашој редакцији послао информације о томе шта се ради на факултету. После тога је тај текст преузет и пренет и на званичном сајту факултета.

Срђана Јованић, Стефан Иветић, Игор Девић, Јован Жугић, Драгана Јанковић и Милош Мировић потписници су дисциплинске пријаве од 12. октобра против студента Стефана Карановића у којој конструишу његову улогу у настанку чланака о незаконитостима на факултету. Неки од њих су то учинили да би прикрили сопствене везе са медијима, а други да би „опрали“ своју биографију и додворили се професорима и властодршцима.

Пошто професору Милкову ово није било довољно, он је студенте наговорио да лажно оптуже Карановића да му је претио. Тако Срђана Јованић и Стефан Иветић наводно 25. октобра долазе у професоров кабинет где му Иветић препричава наводни разговор између њега и Карановића од 20. октобра, током кога Карановић наводно прети да ће „убити и Милкова и његову породицу“. Све је наводно, јер ништа није истинито. Не постоји никаква логика да Карановић седам дана после подношења дисциплинске пријаве једном од подносилаца пријаве повери своје наводне планове за убиство.

 

Иветић на овај начин окајава своје претходне грехе из времена када је отворено критиковао не само своје колеге – студенте, посебно оне из ЕЛСА-е, већ и многе професоре, међу њима и Милкова. У неком тренутку је схватио како је за његову каријеру боље да напада оне који критикују страховладу на факултету, па је почео да лиже оно што је претходно пљувао и да пљује оне који су му до јуче помагали. После ове пријаве постао је потпредседник ЕЛСА-е коју је пре тога жестоко нападао.

И Срђана Јованић је имала сличну трансформацију. Својевремено је поднела кривичну пријаву против двојице колега због сексуалног узнемиравања. Пошто су ови студенти имали политички утицајне родитеље, професор Милков је брзо реаговао и убедио Срђану да повуче пријаву. Од тог момента она је његов аудио – видео надзор на факултету и ревносно му подноси извештаје о томе шта студенти говоре или пишу по друштвеним мрежама.

Занимљив је тајминг целог овог случаја, јер је отац Стефана Карановића 30. октобра отишао код Милкова да покуша да смири страсти и да се проблем са дисциплинском пријавом мирно реши. Током разговора Милков ни једног тренутка није поменуо наводну претњу, за коју је, како тврди, сазнао пет дана раније. Сутрадан, 31. октобра професор је заменици тужиоца Сузани Бабић, којој је својевремено помогао да дипломира и да се запосли, издиктирао кривичну пријаву против Карановића кога оптужује за угрожавање сигурности. Шест дана је професор чекао да пријави наводну претњу?!?

Заменица тужиоца Сузана Бабић је неколико дана раније одбила да прими кривичну пријаву једног студента кога су Милковљеви батинаши пресрели пред вратима стана и „препоручили“ му да у дисциплинском поступку против Карановића подржи подносиоце пријаве, а не невино оптуженог.

Карановић се 3. новембра одазвао позиву и отишао у полицију да да изјаву, којом приликом му је по налогу Бабићке одређено полицијско задржавање, а дан касније му је судија Зоран Кесер одредио притвор до 30 дана, које је жалбено веће укинуло 7. новембра. Милков, очигледно, не контролише све судије и тужиоце, а и сама власт напредњака се урушава. Све је мање оних који би да губе образ због суманутих захтева властодржаца и њима блиских особа.

Студенти Срђана Јованић, Стефан Иветић, Игор Девић, Јован Жугић, Драгана Јанковић и Милош Мировић би једног дана требало да постану судије, тужиоци, адвокати, неко од њих и народни посланик или министар… Требало би да буду друштвена елита, али их професори на Правном факултету уче како да постану друштвени талог – да денунцирају своје колеге и издају најбоље пријатеље зарад нешто боље оцене на испитима или функције у студентској организацији.

 

Игор Милановић, Таблоид

Можда ти се свиди

Оставите коментар