Политика је чудо. Неки пут се склапају савези тамо где их нико неочекује али и раскиди пријатељства када се најмање исплате.
У Гроцкој афера „Нотес од 1000€“. Чаршија бруји. Случајност или намера. Неки кажу да ово није била случајност а неки кажу да је била чиста заборавност. Ови што тврде да је намера позивају се на досадашња дешавања и чистке које су се дешавале у периоду владавине Драгана Пантелића.
Указују на смене 3 досадашња повереника а на чудесан опстанак актуелног председника. Позивају се на кадровске промене у општинској власти и на недодирљивост актуелног председника. Чаршија верује да иза смене општинских функционера, и интересантних догађаја који су предходили сменама, стоји дотични председник општине. Прича се да је толико „намазан“ да је практично неуништив. У разговорима као аргумент наводе смену заменика председника општине Влашковића коју политичка јавност Гроцке ставља, као терет, на леђа Пантелићу.
Многи тврде да су Миличковић, Јокић и Чупковић сметали Пантелићу и да су зато морали да оду. Чињеница је да су „сметали“ и чињеница је да су отишли а да ли је за то крив Пантелић? Кажу и Влашковић је „пао“ по захтеву коју је дотични упутио поверенику Чупковићу због покушаја зацевљења потока код зграде за коју се сматра да Влашковић има удела у изградњи. Није био проблем што је Влашковић стављен у кош финансијера изградње , јер Влашковић увек финансиски позамашно помаже активности које СНС предузима него је проблем био што тај потез може да донесе Влашковићу политичке поене и популарност па да преузме примат на политичкој сцени поготово што је Калуђерица најмногољуднија месна заједница и са највише гласача.
Последња ствар која је пробудила чаршију је „афера роковник“. Зли језици су одмах то повезали да иза тога постоји намера и жеља да се нова активност Оџачана или Каравуковчана дискредитује и да се Горан и прва дама новог повереништва Исидора испрате тамо одакле су дошли. Шлаг на торти препричавања и кафанских анализа је наводних 1000 € који су били у роковнику. У кафићу су се испредале разне комбинације али две су доминантне. Прва је да су гости из Бачке заборавни и неспособни да раде овакав вид кампање у општини као што је Гроцка, а друга је да је роковник намерно остављен да буде пронађен. Интересантно је да су роковник проначли баш представници опозиционог деловања и то Тодоровић и Панић. Сумњиво је раји како то да од свих људи на роковник „као случајно“ налете баш ова два противника режима. Питају се зашто је тај роковник уопште и важан јер је јавна тајна да се Оџачани на челу са Исидором и мојим имењаком, али не и са истомишљеником, врте по Гроцкој. Кажу да се желео постићи ефекат који би приказао овај брачни пар као неспособан. Поставља се питање да ли би био постигнут било какав ниво интересовања да се није пријавио нестанак роковника полицији и да ли је фантомских 1000€ стварно било у роковнику. Неки кажу да је било и да су то паре за „трошкове“ у кампањи а неки иду дотле да кажу да је то остављено поштеном налазачу роковника као накнада за наредна деловања , објављивање и давање изјаве али зашто се онда пријавило тих 1000€. „Паметни“ кажу да је неко хтео помпу али и да му се врате ти новци.
Да случај није пријављен полицији не би ни доспео у јавност. Не би бар на овом нивоу. Доспео је до Нова С и Јелене Обућине.
Зашто је Пантелић случај пријавило полицији и зашто се желела оваква помпа? Зашто је Пантелић пријавом подигао рејтинг опозицији а странци показао да у Гроцкој опет има проблема? Зашто Пантелић једноставно није отишао по роковник у кафић на тениским теренима и преузео га када је био позван од стране опозиционог двојца? Зашто је сервирана прича о 1000€ у роковнику? Много зашто али одговоре на то зна само председник општине Гроцка Драган Пантелић. Док јавност не буде знала одговоре по кафанам и кафићима ће се стварати разне приче и теорије.
Ко ће за то сносити последице. Тодоровић и Панић неће. Они би требало да буду захвални Пантелићу у било којој комбинацији од горе поменутих.
Чаршија прича приче а Драган и даље влада. Саставио човек пун мандат. Како? То само Драган зна. На неку чудну фору.
Истина је тамо негде.
Горан Пекарски
