Снаге Исламске државе у Сирији прете да заузму пут од кључног значаја, што би могло да изазове панику и егзодус неколико милиона избеглица из подручја под контролом владе, поред четири милиона људи који су већ напустили домове. Исламски екстремисти се већ налазе на 35 километара од аутопута М5, јединог главног пута који повезује територију под контролом владе у Дамаску са северним и западним делом земље.
Почетак најновије кризе за владу председника Башара ал Асада означило је заузимање стратешки положеног, претежно хришћанског, града Ал Карјатеина, североисточно од Дамаска шестог августа.
Од тада исламистичке јединице напредују ка западу и заузеле су два села близу аутопута М5.
Сиријска војска до сада није успела да поврати контролу на Ал Карјатеином, где је ИСИС уништио манастир Светог Елијана, чији су неки делови стари чак 1.500 година.
Припадници Исламске државе дејствују по снагама Башара ал Асада
Четири милиона Сиријаца који су већ избегли, углавном су напустили подручја под контролом опозиције или она око којих се воде борбе и која константно бомбардују владина авијација и артиљерија. Међутим, већина од 17 милиона становника Сирије живе у подручјима под контролом владе, којима сада прети опасност од ИСИС. Ови људи су у великом страху од могућности да ће Исламска држава, позната по масовним убиствима, ритуалном сакаћењу и силовањима оних који се не понашају у складу с њиховом екстремном варијантом сунитског ислама, заузети њихове градове, места и села.
Половина сиријског становништва већ је расељена у земљи или изван ње тако да је тешко донети јасну процену о њиховом броју, али највећа опасност прети Алавитима (2,6 милиона), хетородоксној шиитској секти која је чинила владајућу елиту Сирије од 1960-тих година, хришћанима (два милиона), сиријским Курдима (2,2 милиона) и Друзима (650.000) – поред милиона сунитских Арапа који су се удружили са сиријском владом и армијом.
Мигранти на путу од Мађарске ка Бечу
Изнуђени бег ових заједница брзо би могао да удвостручи укупан број избеглица, који би у том случају достигао осам милиона.
После четири године рата, владине снаге показују знаке исцрпљености и недавно су претрпеле низ пораза у борби с борцима Исламске државе, који су у мају заузели Палмиру, и коалицијом предвођеном огранком Ал каиде Џабхат ал Нусра, која је у марту запосела град Идлиб. Међутим, председник Асад би доживео много озбиљнији пораз ако ИСИС одсече М5, који се сматра “кичменим стубом режима”.
Актуелна миграциона криза у Европи је заправо долазак сиријске кризе на европске обале
Сателитски снимак путне мреже у Сирији
Владе и народи ЕУ морали су да обрате пажњу на патње избеглица у протеклих неколико дана, када су објављене фотографије дечака Ајлана ал Курдија, који се утопио када се преврнуо чамац са избеглицама. Међутим, мало пажње се поклања све лошијој безбедносној ситуацији у Сирији која би могла да произведе милионе нових миграната који беже да спасу живу главу.
Према подацима УНХЦР, Сирија је “постала главно извориште избеглица, преузевши ту позицију од Авганистана, који је то био више од 30 година”. Свака четврта нова избеглица у данашњем свету биће Сиријац. Коментаришући егзодус и вероватноћу да ће се ситуација још више погоршати када ИСИС пресече аутопут М5, онлајн информативна публикација ИРИН наводи да је “актуелна миграциона криза у Европи заправо долазак сиријске кризе на европске обале”.
Нажалост, европска забринутост за завршетак избегличке кризе није подстакла напоре да се оконча рат који наговештава да ће постати још гори. Асадове снаге су све слабије и он признаје да нема довољно војника, а изгубљене територије обично заузимају ИСИС, Џабхат ал Нусра или Ахрар ал Шам, покрет салафистичких џихадиста са једнако насилном и нетолерантном идеологијом.
Чак и бивши заговорници “умерених” сиријских побуњеника данас кажу да у наоружаној опозицији преовладавају екстремни фундаменталисти. Због њихове доминације немогуће је створити коалициону владу у Дамаску која би била кључ за окончање рата.
ИСИС намерно шири страх приказујући снимке сурових злочина како би изазвао панику међу војницима и цивилима
Асадова влада неће нужно доживети слом преко ноћи, али било какав знак њеног слабљења увериће милионе Сиријаца да је време да напусте земљу
Становници подручја под контролом владе, сасвим разумљиво, стрепе због најновијих војних пораза. Многи кажу да би с породицама требало да побегну док још могу. Живот у области под контролом владе не мора нужно значити да желе да Асад остане на власти, али се боје алтернативе садашњем режиму која би могла бити још гора.
ИСИС намерно шири страх приказујући снимке сурових злочина како би изазвао панику међу војницима и цивилима, а према неким сазнањима, сиријска војска ће бомбардовати свако место са кога се повуче.
Прошле недеље Дејвид Камерон је изјавио: “Мислимо да је најважније да покушамо да донесемо мир и стабилност у тај део света”. Међутим, у пракси, Британија, САД, Заливске монархије и Турска заправо су заоштриле сукоб у Сирији подржавајући наоружану опозицију, коју од ране фазе предводе екстремни џихадисти. Још у августу 2012. у извештају Одбрамбене обавештајне агенције САД наводи се да су “Салафисти, Муслиманска браћа и АQИ (Ал каида у Ираку) главне побуњеничке снаге у Сирији”.
Милиони очајника се тек спремају да напусте Сирију
Башар ал Асад
Британско учешће у ваздушним нападима на ИСИС у Сирији предвођеним САД тешко да ће допринети да се ситуација промени, осим ако они не буде усмерени против Исламске државе када напада сиријску војску и усклађени са њеним копненим снагама. Ова тактика се добро показала када су САД сарађивале са милицијом сиријских Курда YПГ, што је резултирало победама у биткама Кобанију и Хасаки, али САД се за сада противе било чему што би могло да се схвати као помагање Асадовој влади. Цена такве помоћи могло би да буде инсистирање на томе да сиријска авијација престане да баца бурад-бомбе у цивилним подручјима.
Изненађујуће је што и након што је Мосул у Ираку доспео у руке Исламске државе 2014. и пошто је ИСИС током прошле године заузео више од половине сиријске територије, САД и европски лидери и даље потцењују Исламску државу.
Асадова влада неће нужно доживети слом преко ноћи, али било какав знак њеног слабљења увериће милионе Сиријаца да је време да напусте земљу. Упркос продубљавању избегличке кризе изазване грађанским ратом у Сирији, владе у Британији, САД, Француској итд. мало тога чине да помогну да се она оконча.
Половина сиријског народа већ је расељена, а ускоро ће милиони нових очајнички покушавати да напусте земљу.
