Snage Islamske države u Siriji prete da zauzmu put od ključnog značaja, što bi moglo da izazove paniku i egzodus nekoliko miliona izbeglica iz područja pod kontrolom vlade, pored četiri miliona ljudi koji su već napustili domove. Islamski ekstremisti se već nalaze na 35 kilometara od autoputa M5, jedinog glavnog puta koji povezuje teritoriju pod kontrolom vlade u Damasku sa severnim i zapadnim delom zemlje.
Početak najnovije krize za vladu predsednika Bašara al Asada označilo je zauzimanje strateški položenog, pretežno hrišćanskog, grada Al Karjateina, severoistočno od Damaska šestog avgusta.
Od tada islamističke jedinice napreduju ka zapadu i zauzele su dva sela blizu autoputa M5.
Sirijska vojska do sada nije uspela da povrati kontrolu na Al Karjateinom, gde je ISIS uništio manastir Svetog Elijana, čiji su neki delovi stari čak 1.500 godina.
Pripadnici Islamske države dejstvuju po snagama Bašara al Asada
Četiri miliona Sirijaca koji su već izbegli, uglavnom su napustili područja pod kontrolom opozicije ili ona oko kojih se vode borbe i koja konstantno bombarduju vladina avijacija i artiljerija. Međutim, većina od 17 miliona stanovnika Sirije žive u područjima pod kontrolom vlade, kojima sada preti opasnost od ISIS. Ovi ljudi su u velikom strahu od mogućnosti da će Islamska država, poznata po masovnim ubistvima, ritualnom sakaćenju i silovanjima onih koji se ne ponašaju u skladu s njihovom ekstremnom varijantom sunitskog islama, zauzeti njihove gradove, mesta i sela.
Polovina sirijskog stanovništva već je raseljena u zemlji ili izvan nje tako da je teško doneti jasnu procenu o njihovom broju, ali najveća opasnost preti Alavitima (2,6 miliona), hetorodoksnoj šiitskoj sekti koja je činila vladajuću elitu Sirije od 1960-tih godina, hrišćanima (dva miliona), sirijskim Kurdima (2,2 miliona) i Druzima (650.000) – pored miliona sunitskih Arapa koji su se udružili sa sirijskom vladom i armijom.
Migranti na putu od Mađarske ka Beču
Iznuđeni beg ovih zajednica brzo bi mogao da udvostruči ukupan broj izbeglica, koji bi u tom slučaju dostigao osam miliona.
Posle četiri godine rata, vladine snage pokazuju znake iscrpljenosti i nedavno su pretrpele niz poraza u borbi s borcima Islamske države, koji su u maju zauzeli Palmiru, i koalicijom predvođenom ogrankom Al kaide Džabhat al Nusra, koja je u martu zaposela grad Idlib. Međutim, predsednik Asad bi doživeo mnogo ozbiljniji poraz ako ISIS odseče M5, koji se smatra “kičmenim stubom režima”.
Aktuelna migraciona kriza u Evropi je zapravo dolazak sirijske krize na evropske obale
Satelitski snimak putne mreže u Siriji
Vlade i narodi EU morali su da obrate pažnju na patnje izbeglica u proteklih nekoliko dana, kada su objavljene fotografije dečaka Ajlana al Kurdija, koji se utopio kada se prevrnuo čamac sa izbeglicama. Međutim, malo pažnje se poklanja sve lošijoj bezbednosnoj situaciji u Siriji koja bi mogla da proizvede milione novih migranata koji beže da spasu živu glavu.
Prema podacima UNHCR, Sirija je “postala glavno izvorište izbeglica, preuzevši tu poziciju od Avganistana, koji je to bio više od 30 godina”. Svaka četvrta nova izbeglica u današnjem svetu biće Sirijac. Komentarišući egzodus i verovatnoću da će se situacija još više pogoršati kada ISIS preseče autoput M5, onlajn informativna publikacija IRIN navodi da je “aktuelna migraciona kriza u Evropi zapravo dolazak sirijske krize na evropske obale”.
Nažalost, evropska zabrinutost za završetak izbegličke krize nije podstakla napore da se okonča rat koji nagoveštava da će postati još gori. Asadove snage su sve slabije i on priznaje da nema dovoljno vojnika, a izgubljene teritorije obično zauzimaju ISIS, Džabhat al Nusra ili Ahrar al Šam, pokret salafističkih džihadista sa jednako nasilnom i netolerantnom ideologijom.
Čak i bivši zagovornici “umerenih” sirijskih pobunjenika danas kažu da u naoružanoj opoziciji preovladavaju ekstremni fundamentalisti. Zbog njihove dominacije nemoguće je stvoriti koalicionu vladu u Damasku koja bi bila ključ za okončanje rata.
ISIS namerno širi strah prikazujući snimke surovih zločina kako bi izazvao paniku među vojnicima i civilima
Asadova vlada neće nužno doživeti slom preko noći, ali bilo kakav znak njenog slabljenja uveriće milione Sirijaca da je vreme da napuste zemlju
Stanovnici područja pod kontrolom vlade, sasvim razumljivo, strepe zbog najnovijih vojnih poraza. Mnogi kažu da bi s porodicama trebalo da pobegnu dok još mogu. Život u oblasti pod kontrolom vlade ne mora nužno značiti da žele da Asad ostane na vlasti, ali se boje alternative sadašnjem režimu koja bi mogla biti još gora.
ISIS namerno širi strah prikazujući snimke surovih zločina kako bi izazvao paniku među vojnicima i civilima, a prema nekim saznanjima, sirijska vojska će bombardovati svako mesto sa koga se povuče.
Prošle nedelje Dejvid Kameron je izjavio: “Mislimo da je najvažnije da pokušamo da donesemo mir i stabilnost u taj deo sveta”. Međutim, u praksi, Britanija, SAD, Zalivske monarhije i Turska zapravo su zaoštrile sukob u Siriji podržavajući naoružanu opoziciju, koju od rane faze predvode ekstremni džihadisti. Još u avgustu 2012. u izveštaju Odbrambene obaveštajne agencije SAD navodi se da su “Salafisti, Muslimanska braća i AQI (Al kaida u Iraku) glavne pobunjeničke snage u Siriji”.
Milioni očajnika se tek spremaju da napuste Siriju
Bašar al Asad
Britansko učešće u vazdušnim napadima na ISIS u Siriji predvođenim SAD teško da će doprineti da se situacija promeni, osim ako oni ne bude usmereni protiv Islamske države kada napada sirijsku vojsku i usklađeni sa njenim kopnenim snagama. Ova taktika se dobro pokazala kada su SAD sarađivale sa milicijom sirijskih Kurda YPG, što je rezultiralo pobedama u bitkama Kobaniju i Hasaki, ali SAD se za sada protive bilo čemu što bi moglo da se shvati kao pomaganje Asadovoj vladi. Cena takve pomoći moglo bi da bude insistiranje na tome da sirijska avijacija prestane da baca burad-bombe u civilnim područjima.
Iznenađujuće je što i nakon što je Mosul u Iraku dospeo u ruke Islamske države 2014. i pošto je ISIS tokom prošle godine zauzeo više od polovine sirijske teritorije, SAD i evropski lideri i dalje potcenjuju Islamsku državu.
Asadova vlada neće nužno doživeti slom preko noći, ali bilo kakav znak njenog slabljenja uveriće milione Sirijaca da je vreme da napuste zemlju. Uprkos produbljavanju izbegličke krize izazvane građanskim ratom u Siriji, vlade u Britaniji, SAD, Francuskoj itd. malo toga čine da pomognu da se ona okonča.
Polovina sirijskog naroda već je raseljena, a uskoro će milioni novih očajnički pokušavati da napuste zemlju.
