Почетна » Бесконачна суђења као форма некажњивости

Бесконачна суђења као форма некажњивости

од Други Пишу
0 коментар

Више од осам година, део сам процеса везаног за суђење за убиство Славка Ћурувије, власника и главног и одговорног уредника Дневног телеграфа и недељника Европљанин.

После друге првостепене пресуде на укупно 100 година затвора за четворицу оптужених, очекујемо да Апелациони суд донесе пресуду, било тако што ће потврдити првостепену пресуду, или тако што ће отворити суђење и донети пресуду, или прихватити предлог из жалбе. Не зна се шта је већа срамота за земљу, за правну државу, за однос према некажњивости злочина… Да ли је то више од две деценије нечињења? Или је гора спознаја да, иако се уз помоћ Комисије за истраживање убистава новинара дошло до оптужнице и две пресуде, суђење и даље траје…

Некажњивост зна да буде заразна, да ствара спирале и да се умножава… Порука коју шаље некажњивост, наноси несагледиву штету, јер системски храбри насилнике и ствара атмосферу у којој је дозвољено чинити насиље. И често, управо насиље према новинарима, посебно ликвидације, буду најјефтинији облик цензуре. Када се ликвидације искомбинују са паљевином лица места, онда је то готово савршен злочин, јер не остају трагови после пламена. Тренутно је актуелно и суђење за претње новинарима у Врању – оптужени је у овом случају хапшен и за велики број паљевина кола, објеката, укључујући и позориште… а једна од изречених претњи била је „ударићу вам на куће“.

Управо због овог примера, са доста забринутости сам данас пратио ново суђење због паљења куће Милана Јовановића, новинара редакције Жиг Инфо из Гроцке.

Испред мене је седео Жељко Маторчевић, главни и одговорни уредник ове редакције, који је тешко претучен месец дана пре паљења куће Милана Јовановића, 2018. године. Маторчевић се лечио месец дана у болници, са тешким повредама по лицу… Истрага није донела резултате. Односно, била је траљава, али и под очито снажним политичким утицајем налогодавца. То смо могли да схватимо већ после месец дана, када се десило паљење куће које је лако могло да прерасте у убиство. Стицајем околности, Јела Дељанин, супруга Јовановића, имала је лак сан тако да је пробудила Јовановића који је већ био на путу за онај свет.

Као Стална радна група за безбедност новинара, инсистирали смо на готово дневним састанцима како би анимирали истрагу. Убрзо је овај случај расвељен – могло би се чак рећи у рекордном року. Одмах потом, подигнута је оптужница са два признања – дакле, на чврстим основама. Без обзира што су касније саучесници паљења куће повлачили та признања, она су и даље најјачи докази у овом случају. И поред ефикасне истраге и подизања оптужнице, већ смо у четвртој години достизања правде. А одложена правда, многи кажу, није правда. И још увек имамо на делу некажњивост која влада.

Нови судија је опрезно и прецизно водио почетак главног претреса. Чини ми се да су и други актери свесни озбиљности, чињенице да се води „скраћени“ поступак. Ипак, иако је на време заказан данашњи претрес, један од адвоката оптужених је рекао да може само до 12 часова… иако је судија планирао много дужи данашњи главни претрес. Са оваквим скраћивањима рочишта, и уз огроман број предлога одбране за извођење доказа који су већ извођени, имаћемо поново суђење без граница.

Реновирана кућа Милана Јовановића

Милан Јовановић и Јела Дељанин чекаће потпуну правду још доста дуго, јер тек када пресуда буде правоснажна, моћи ће да траже одштету и то вероватно у новом маратонском процесу. Новинарска и друштвена солидарност кроз акције Фондације Славко Ћурувија и сајта донације.рс, као и активности Радне групе за безбедност и заштиту новинара, ублажили су проблеме ове породице кроз прикупљање средстава за обнову куће. И данас је кућа враћена у стање пре паљевине. Не знам да ли је и опремљена на исти начин, али … оно што свима нама предстоји као изазов, а овај случај је неки пример, како ту солидарност преточити у стварање ефикасног правосудног и медијског система који ће бити засновани на остваривању и заштити јавног интереса путем којих ћемо подићи квалитет новинарства, укинути некажњивост и увести превенцију као мерило успеха, а не путем успешности у решавању често нерешивих, застарелих случајева.

Не могу ни да замислим како ће изгледати глобалне листе индекса слободе медија и које ће место заузети Србија ако се у разумном року не заврше ова два суђења. Ако то не буде у овој години, односно још горе – како ће се Србија котирати ако ове пресуде буду ослобађајуће?

Онда би некажњивост била верификована као стварност на коју смо пристали без отпора.

Случај пребијања Жељка Маторчевића још увек представља доказ да некажњивост има веће шансе него превенција.

Веран Матић   Јавнисервис.нет

 

Можда ти се свиди

Оставите коментар