Иде повећање пензија. Ево, моји су израчунали да ће да добију по 350 динара, али су се сетили и да се уводи такса на РТС од 500 динара, да следе поскупљења струје, грејања, хране услед суше… Шта ћеш, неки никада нису задовољни.
Хајде да се запитамо шта ћемо таксом да издржавамо у РТС, укључујући РТВ. Ранији директори тих кућа процењивали су да од око 6.000 запослених имају око 3.000 вишка. Зато нема производње програма, јер паре пореских обвезника оду на издржавање беспослених који су ту по партијској и рођачкој линији или праву наслеђивања.
Добро је за илустрацију, јер поменули смо и повећање цене струје, а у ЕПС није нимало другачије. Такође, ту је суша. Раст економије од 0,5 одсто, колико је израчунао Вучић, заснован је на пшеници, али од тада је ударила оморина. Ево, у Срему кукуруз спаљен, сељаци кажу да све што је родило мање вреди него што кошта ући механизацијом у њиву. За тим иде поскупљење меса, млека…
Али добро, изеш сељака који не кука, како то кажу државни чиновници. Па да сами наставимо. Сељак улаже око 400 евра по хектару (ђубриво и гориво, без рада) да би остварио принос, рецимо пшенице, од 4,5 тона по хектару. У Ирској, на пример, то је око 13 тона. На 10 хектара прве и друге класе, српски сељак тако ове године губи до 4.000 евра и биће бачен у раље банкама и то под хипотеку.
Истовремено је влада отерала у стечај ИМТ и ИМР, па прети да око 50.000 трактора остане без резервних делова, а пара за куповину других нема. При том, ИМТ и ИМР дугују највише држави, преко 80 одсто, а за њихову потпуну пропаст искључиво је криво лоше управљање, односно мрмоти које је држава поставила.
Корист од субвенција пољопривреди имају једино велики, односно тајкуни који су покуповали или узели у најам државну земљу. Да би им влада исплатила субвенције мора да одере кожу том истом упропашћеном сељаку и осталима, на пример кроз два пута већи порез на некретнине. Тајкуни потом увећавају марже на храну до 60 одсто, а власт одржава такво стање, заиста наслеђено од претходника, и наплаћује већи ПДВ.
А онда оптуже сељаке да не улажу у наводњавање. Није ми јасно одакле им паре и одакле да узму воду, ако су канали готово затрпани. А нису их затрпали сељаци, како тврде власти, него неулагање. Пољопривредни инжењери по новинама тврде да је довољно око 100 милиона евра да канали прораде. Није много, али где су паре за то?
Одговор је дала Кори Удовички. На плате службеника трошимо око 12 одсто БДП, односно око четири милијарде евра. При том је вишак око 500.000 до 600.000 службеника, што чини око 80 одсто. Остало су људи корисни, лекари, учитељи, ватрогасци… Да би се попунила та рупа, Вучићева власт од 2012. позајмила је десетак милијарди.
То нас кошта, путева канала, железнице, мањка од 14.000 полицајаца… Све да би издржавана лица у државној служби, гласала за власт заједно са бабама, стричевима, супружницима… Укупно око 1,5 до два милиона гласова. Нико ни оком није трепнуо када је отпуштено око 600.000 радника из српске индустрије, неће ни у овим реформама када ће без посла да их остане око 60.000, иако има фирми које не могу да опстану, али државни паразити су већ нешто друго.
За то време, оптужиће нас да мало радимо, те смо сами криви. Али милион реално запослених остварује БДП од 13.000 долара по глави. А то значи да нас шачица упркос српским капиталистима и власти творимо БДП на нивоу од 25.000 до 30.000 долара по глави. Више него Чеси или на пример Шкоти, а живимо керећи.
Па рачунајте сами шта нам је чинити.
