И да ли је народ у Гроцкој глуп па бира лошу власт, или је власт лоша јер им се може тако, кад је већ народ глуп?
Још једно од безброј животних кокошка-јаје питања. Да ли жене постају спонзоруше јер постоје довољно умоболни мушкарци да их финансирају, или су мушкарци створили спонзоруше тиме што су се у финансијској утакмици тукли за парче ружичастог меса? Да ли медији пуштају одвратну музику јер народ то воли, или је народ такву музику заволео јер му је једино она сервирана?
Превише је таквих питања, тако да ћемо се овде држати првог. Шта значи уопште „глуп народ“ и како се то мери? Колективним тестом из опште културе, просечним националним икју-ом, степеном слободе људских права, количином зелених новчаница у џепу сваког појединца, изгледом батинаша на неком од штандова СНС-а широм Гроцке? Вероватно комбинацијом свега тога, а опет резултат не мора ништа да значи. Маса је ипак само скуп појединаца, и паметних и глупих, и оваквих и онаквих.
Ипак, нешто увек вуче ка закључку да мораш понекад да кажеш „*еботе, да л је могуће да смо глупи ко куфер?“ То понекад је отприлике 27 пута дневно. На питање из наслова Маркс нема дилему – сваки народ заслужује управо такву власт која га тренутно води, ни бољу ни гору, него баш такву каква јесте.
Судећи по тренутној ситуацији, Гроцка је општина са више десетина хиљада ментално хендикепираних индивидуа које чине систем који функционише као умирућа локомотива, која коначно испусти душу негде на подручју Гроцке и машиновођа изађе и каже путницима „ја сад одо, а ви се сви *ебите како знате“.
Функција власти је таква да аутоматски носи са собом неки природни отпор према самој себи. Човек жели слободу, а власт колико год с једне стране прави алате за слободе појединца, с друге стране га и гуши. Е, велика је разлика како власт гуши. У Саудијској Арабији те гуши зарђалом жицом са шиљцима под условом да си било шта друго осим богатог мушкарца муслиманске вероисповести. У Шведској те смара повременим штипањем за гркљан, чисто да будеш свестан да си и даље обавезан према њој између фул плаћеног породиљског одсуства и летовања на Балију.
У Гроцкој ништа мање нису отишли и од метода пиромана, што се дало видети на примеру нашег колеге Милана Јовановића, коме кућу спалише до темеља. Батинаши су већ за штандовима, на батине смо навикли. А и кад нас туку, бране се гостовањем по штандовима напредњака. Сума сумарум, у Гроцкој се власт понаша попут пијаног мужа склоног доминацији, легне преко тебе и мрцвари те, *ебући очајно док ти држи обе руке око врата и виче „Кажи ми да сам најбољи којег си имала до сад“!
А ми волимо мазохизам. Много га волимо, не постоји друго рационално објашњење. Волимо да будемо понижени. То воле и наши челни људи у Гроцкој. Најслађе им је када их садашњи повереник Чупковић онако лепо назива погрдним именима, давајући им епитете „лопови, нерадници, кретени“…
Не смета нам што нам варош води аморфна маса, људи неупадљивих лица, гласа и ишчезлих неурона, батинаша и нарко дилера. Не сметају нам ни прелетачи, полтрони, дођоши.
У принципу нам је до јаја, рекло би се. Зашто би се ишта мењало? Јел су пљуге скупе? Јесу, ал бар не морају да се купују од шверцера из камиона, па један дан век, други викенд, трећи формула, а четврти ко зна шта. Не, има их у продавници, увек и фенси су обележене. Хлеб није 3 динара као код Слобе ал га има свакаквог, и црног и неког увозног који кошта ко порција ражњића са урнебес салатом, а има и оног класичног што сутра можеш њиме да излупаш шофершајбну комшији јер је сву ноћ турирао испред зграде. Уље је скупо ал га има. Струја је исто скупа ал нема рестрикција. Али зато имамо јефтиног паризера.
Не, ова општина Гроцка има озбиљну дијагнозу, толику, да су потребни тектонски поремећаји да би капирање из гузице кренуло ка чонтари. Ако је грочанска власт муж силеџија, онда смо ми сви убога, „проста“ жена која трпи свакодневни малтретман и сваку модрицу и хематом крије од свих јер побогу „шта ће други рећи“, „срамота“ „боље да ћутим, бар имам да једем“. Нисмо ми никакав народ којима је инат национални симбол већ гомила кукавица која не сме да зуцне пред насилником из сопствених редова.
Наравно, првенствено мислим на оне који су и сами чиниоци власти, на овај или онај начин, а затим на све оне који исте подржавају. Изузеци су, за сада, у мањини. И шта кажете, да ли смо глупи ?
Жељко Маторчевић
