Од Косовске битке, када су се сукобиле српска војска под вођством кнеза Лазара и турске војске са султаном Муратом на челу, па наовамо Видовдан је урезан у колективном памћењу Срба као велики пораз који се вековима слави као победа, још откад су звона цркве Нотр Дам звонила за српску „победу“.
У Косовском боју погинула су оба владара, и кнез Лазар, и цар Мурат, али Турцима су остала одшкринута врата за освајање Балкана. Онда су се Србији век за веком ређали „Видовдани“, да би ове господње 2016. године коначно дошао на територију ГО Гроцка.
За разлику од многих „Видовдана“, на којима се не зна ко су „Бранковићи“, овде код нас се то транспаретно зна. Бранковићи или они коју су нам „увалили“ на „Видовдан“ као и све „српске патриоте“ вековима уназад јесу грочански напредњаци!
Тужан започињем данашњи дан када видим да се историја проклетства „Видовдана“ понавља на територији и месту у коме сам одрастао. Мислио сам да толики „Бранковићи“овде се неће намножити. Али дође Курта а за њим и Мурта, па је онда сјахао Мурта да би узјахао Курта и деси се грочански Видовдан.
Наиме, надалеко познати „Видовдански турнир“ у Пударцима у ГО Гроцка, ове године се неће одржати. Након читаве деценије одржавања, напрасно је прекинут без икаквог објашњења. Да чар „Видовдана“ буде још „већа“ не сме ни бити одржан јер ће се напредне дахије „наљутит“ ако га било ко други организује.
Ако је ко био критичар надалеко познатог турнира у Пударцима, то сам био ја! Критиковао сам све недостатке, пропусте. „Нахвалио“ кад затреба и то све зарад побољшања концепције истог иако, морам напоменути, нисам нешто заинтересован за фудбал.
Лепо је када видите да једно место процвета у месецу када почиње лето. Лепо је када видите насмејану дечицу која трчкају около.. комшије које међусобно ћаскају..
Међутим, ево данас је Видовдан а од тога неће ништа бити.
Ја нећу утезати као што многи раде, већ ћу уперити речима на директне „Бранковиће“, а то су напредњаци из Гроцке на челу са Драгољубом Симоновићем- Симом. Домаћином који уништи Железнице Србије, који покра грдне милионе само на гасификацији Гроцке, који скући себе и ближње своје.
Оно, заиста, тако су и кроз историју пролазили „Бранковићи“. Уз обавезни издајнички чин, породица и сам Бранковић су „успокојени“ за цео живот. И данас нам је та слика дочарана.
Други за њим је и мој „земљак“ Саша Мијаиловић, одборник из Пудараца што на листи са главним „Бранковићем“ би. Сећам се када је „Сале“ се борио свом снагом да он преузме турнир, да не дозволи, како је причао тада, да више социјалисти с њим не управљају. И успео је у томе, заиста, преузео је… Ал издржи једну годину, или две да га одржи и нема више. Додуше, данас је тај исти СПС, против кога са Мијаиловић борио заједно са њим на власт, али турнира нема.
У свим овим Бранковићима, ипак њих највише видим међу локалним мештанима. Јер не дођоше ти код нас да их ми нисмо изабрали (барем већина нас). Ту је рачуница проста- насели сте на обећања, иста она којима вас годинама лажу и испали сте прави „Бранковићи“- убице својих будућих покољења.
БРАЋО ГРОЧАНИ, СРЕЋАН ВАМ ОВАЈ СВЕТИ СРПСКИ ПРАЗНИК, јер заслужили сте га!
Жељко Маторчевић
