Ех тa 1980-та година. За многе становнике бивше Југославије ова година остаће у сећању када је умро Јосип Броз, или нама (не) драги Тито.
За мене је ова година још по нечему специфична и дефинитивно година коју ћу памтити док сам жив. Ја некако не могу избећи ту годину јер, силом прилике, исте сам и рођен.
Читаве те осамдесете прошлог века остале су запамћене, хтели ми да то признамо или не, као безбрижне године. Године када је већина становништва имала посао а плате су биле толике да је било довољно да ради само један члан породице, да се не размишља да ли ћемо имати за рачуне, храну, одело… Иако сам био врло мали, сећам се тих година. А како и не би, када сам на море ишао два пута годишње а нису изостали ни зимски одмори..
И тако је та идила трајала, док неко није решио да нам сруши „братство и јединство“
За осамдесетим дођоше и деведесете.. Њих би прескочио јер сам у последње време јако сумњичав у мишљењу за ту деценију. Сумирајући шта нам се дешава од 2012-те године, не знам да ли су нам деведесете било горе, исте или можда чак и боље. Ако ништа друго, „друг Слоба“ нас пуштао да се сналазимо, није нас дирао. Међутим, паде нама Слоба.. Био сам један од оних који су то са задовољством дочекали. Време је након њега пролазило и како је одмицало некако смо се сви ми погубили у чарима кредита, бољег живота, те смо на Слобу заборавили.. Сетили смо се једино Слобе, а и друга Тита када је било речи о дефициту земље. Некако су нам увек они били криви за то с(р)тање…
Дође 2012-та година. Све што нас је задесило у протеклих двадесетак година, некако нам је тешко пало. Многи од нас су се надали да ће након ових избора у Србији, па и у Гроцкој нешто кренути на боље. Да више широм Гроцке не гледамо започете објекте никада завршене, исте људе, обећања… Залуди нас Вучић тотално да ће нам кренути све набоље. И тако, у тој нашој слуђености, мада више ка жељи за бољим сутра, напредњаци почеше да владају у Гроцкој, као и у Србији…
Ускоро ће нови избори, када пролази четворогодишњи мандат напредњака у Гроцкој. Ако би требали да сумирамо успешне резултате рада, ја стварно не знам шта би сумирали.. Јавна предузећа тотално урушена, пред гашењем… Радници у никад већем заостатком са платама (преко 13. месеци ). Отворена три нова јавна предузећа у Гроцкој, а сва завршила у великом минусу и пред затварањем су. Комуналне услуге преузеше, наводно, приватници и општина.. А Гроцка се и даље гуши у смећу, у појединим деловима може доћи до заразе. Радници и у новом предузећу још нису примили плате.. На улицама се осећа јад и беда. На лицима власти озареност и гојазност. Најаве отварања нових радних места су још увек у току.. А народ никада чуднији.
Дошла су времена Краља Ибија. Све нас данас подсећа на речи ове позоришне представе, када се Краљ Иби обраћа свом народу.
„О народе, где сте, где сте сељаци, раденици, поштена интелигенцијо… А, ту сте…Мој народ ме опет изазива да им одржим један говор, да то овако сунем у масу па како падне… Диван народ, диван, обожавају ме просто… Еј, народе мој… Шта је то са тим мојим народом? Заменићу га за неки нов, шта ће ми полован народ, заменим то па колико добијем, није важно…“
Ћути данас народ као никада раније. Ћути више него када је под Турцима био. А деведесетих година довољно је било врло мало репресије, па да сви на улицу изађу. Данас сви гледамо како нас систематски уништавају, али као и у „Аушвицу“, не смемо да се бунимо већ се молимо да бар последњи дођемо на ред. Вала, када мало размислим, тај „Аушвиц“ има веома велике сличности са данашњим стањем, ако погледамо у наше фрижидере, новчанике.. Мада и у „Аушвицу“ су се побунили и долазило до многих буна, а данас нико ништа.
Фашити би пожелели овакав народ у „Аушвицу“. Били би мирни и спокојни јер би знали да „роб“ неће да се побуни..
Само за разлику од „Аушвица“ , ми мамо начина да мирним путем решимо ово данашње стање. Избори су ту пред носем. А ако ме питате за кога гласати одговор нећете добити јер не знам ни ја за кога, али знам да морамо сви на изборе. Ако не одемо на изборе, биће све исто. Морамо се сви сабрати и размислити коме дати глас.
Сетимо се свих претходних година шта нам је обећано, а шта испуњено. Ко је одговорао, а ко није. Коме су извршитељи закуцали на врата, а коме нису. Kада смо имали плате и здравствено осигурање, а када нисмо.. Сетимо се свега!
Жељко Маторчевић
