„И тако рече једном давно Иво Андрић: Дођу тако понекад времена, када памет заћути, будала проговори, а фукара се обогати.“
А онда угледате јединог оптуженог за наручивање убиства на новинаре Жиг Инфа како уноси бадњак у ГО Гроцка, без имало стида и срама. Око њега све полтрони и улизице који су своју душу продали за сићу црноме ђаволу.
Министар полиције Небојша Стефановић, пре нешто мање од годину дана постао је почасни грађанин Гроцке. Ово одликовање добио је од једино оптуженог Драгољуба Симоновића, звани Сима.
Сећамо се и времена када нам је садашњи председник Александар Вучић грубо отптужио Симу да је бахат и да је његово понашање неприхватљиво на функцији директора Железнице Србије. Убрзо је Сима смењен са тог места, али та бахатост, како рече Вучић, је довољна изгледа да неко буде председник Гроцке.
У напредном времену данас имамо чињеницу да ако возите преко беле линије и ухвати вас патрола саобраћајне полиције, платићете казну од 100 000 динара, изгубићете 3 бода и дозвола ће вам бити одузета на пар месеци. Док, уколико се усудите да пребијете новинара или му запалите кућу и оставите га без свега што је имао добијете казну од 50 000 динара и шест месеци кућног притвора. Све то након што почасни грађанин Гроцке, готово први пут у историји ове општине, постаје нико други до министар полиције. Оног ко је осумњичен као главни налогодавац пребијања и паљења куће, једноставно не позовете на информативни разговор (барем нема званичних података да је то учињено) већ му дате да унесе бадњак у зграду ГО Гроцка и дате му да свим грађанима, иако смо секуларна држава, честита Божићне празнике.
Још давних двадесетих година један странац нам је тачно рекао шта се дешава са нама.
„Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у том ђубрету које се на њој наталожило, нарочито после рата. Нација која је, попут ваше, одолела вековном ропству, која се повукла преко Албаније и која је, изгнана из своје земље, али не и поражена, успела да се врати на своја огњишта као победник – не допушта да је подјарми шака себичних и подмитљивих политичара, гнусних шићарџија, презира достојних забушаната и злочинских профитера и зеленаша, написао је Арчибалд Рајс.“
Нажалост, ми смо то итекако пропустили. Међутим, иако су времена тешка не треба бити песимиста. Док нас још има, док нисмо сви отишли из земље рођења, тачније наших предака треба се борити за боље сутра. Јер, могу они и да нас бију и да нас пале, издржаћемо. Тешко је, јер они јасно показују ко је главни. Ми са Жиг Инфа смо само делић онога што се дешава широм србије, нажалост таквих примера је много. Свака болест не траје вечно и ова ће једног дана проћи, важно је само пронаћи вакцину да се она тотално излечи.
Свима који сте православни верници, желим вам МИР БОЖЈИ-ХРИСТОС СЕ РОДИ.
Жељко Маторчевић, насловна: Фотошоп- Академико де фаца
