Kako vreme odmiče, to se priča o odgovornosti za pad vojnog helikoptera 13. marta i pogibiji sedmoro osoba vraća na početak.
I to onaj koji su zavrteli mediji – da je početnu brljotinu napravio ministar odbrane insistiranjem da se krene u akciju spasavanja bebe, iako su uslovi bili ispod propisanog meteorološkog minimuma i u toku pripreme i za vreme leta i prilikom pokušaja sletanja.
Jelena Arsenović, Vesti
Pominjan je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar kao deo ekipe koja je želela da pred kamerama dočeka bebu iz Novog Pazara zbog čije životne ugroženosti je podignut vojni helikopter.
Lončar se u međuvremenu izgubio u tim prozivkama, a onda su ga sukcesivno objavljivani izveštaji dve vojne komisije vratili u centar pažnje.
Ispostaviće se da su, prema rečima generala Predraga Bandića, i Lončar i Gašić planirali da budu na aerodromu „Nikola Tesla“, gde je trebalo da bude organizovan prihvat bebe.
Posle izveštaja, Lončar je bio primoran da potvrdi svoje prisustvo jer se u njemu „rodio crv sumnje da li je sve dobro organizovano“, pa je zato krenuo put surčinog aerodroma.
Ministar vojni, međutim, i dalje je na tragu odbrane koju je za njega i Lončara utro premijer Vučić tvrdnjom da je Gašić u to vreme bio u Kruševcu. Gostujući u jednoj TV emisiji, Gašić odbacuje optužbe da je hteo zarad lične promocije da prisustvuje završnoj akciji, nespretnom i ironičnom opaskom da „ne bi mogao da se telepromptuje“.
Osim gromobrana koji im je svojim autoritetom (čitaj moći) obezbedio premijer uzvikom „Ne dam Gašića i Lončara“, u njihovu odbranu uključili su se mnogi naprednjački prvoborci. Svako prema sposobnostima, pa tako Dragan Šormaz „otkriva“ da je u vreme kad je došlo do nesreće na naplatnoj rampi Pojate lično video ministra Gašića.
Istovremeno, javnost se bombarduje stručnim podacima bitnim za jednu kompletnu istragu koja bi na kraju iznedrila zaključke kako do ovakvih tragedija ubudue ne bi dolazilo.
Ali se uvek treba vratiti na činjenicu da su ministri uhvaćeni u laži i u prećutkivanju sopstvene uloge u pomenutoj tragediji i da je naredba o uključivanju vojnog helikoptera u akciju spasavanja bebe potekla od ministra Gašića.
U tom lovu „na veštice“, kako klasičnim spinovanjem i zamenom teza premijer Vučić brani svoje ministre, negde se izgubio pijetet prema stradalima, pa se u TV emisijama gde se govori o nesreći čuje cerekanje voditelja dok se gosti međusobno optužuju ko nije razdužio vojna dokumenta nakon penzionisanja, a ko je novinar saradnik vojne obaveštajne službe.
Takvu mučnu sliku smo dobili u emisiji „Da, možda , ne“ dok su se pukovnik u penziji Goran Jevtović i novinar „Politike“ Miroslav Lazanski nadgornjavali.
A priču bi ponovo trebalo vratiti na moralnu odgovornost ministra vojnog koji je nekompetentošću, neznanjem i bahatošću uveo ceo lanac oficira u kršenje procedura koje su na kraju dovele do tragedije. Pri tom, niko nikada, i to treba ponavljati stalno, nije rekao ili napisao da je tragedija namerno izazvana. Ali, zločini postoje i iz nehata, i najmanje što bi ministar morao da uradi jeste da podnese ostavku.
