У том тренутку само сам немушто упитао: Да ли си сигуран да су ти запалили кућу, да није нешто друго у питању?
-Не, запалили су му, камере су све снимиле. Све ми је изгорело, цео мој живот, више немам ништа. Јављам ти се са телефона Хитне службе из Врчина. Јела и ја смо добро, пробудила ме на време. Возе нас за болницу, контактираће те мој син ујутру, рече ми Милан.
Шок, неверица, избезумљеност ми је тада настала. Просто нисам могао да верујем да ће након мог пребијања ићи се још дубље и трагичније. Тог тренутка сам Србију гледао као маћеху. Плашио сам се за Милана и његову жену. Човеку није више ништа остало, али је ипак преживео. Многе мисли су ми тада падале на памет. Плашио сам се да Милан не оконча живот не само себи, него и нашим налогодавцима, тј налогодавцу за којег смо одмах знали ко је. Искрено, човек који има иза себе унучиће, каријеру и који завшри на улици захваљујући бахатости појединаца и нереаговањем државних служби, шта му друго остаје него да свог убицу одведе пред лице правде?
Али, опет, с друге стране, то је размишљање данашњег напредњака, Милан ипак није такав. И заиста, Милан је одреаговао и више него људски и више него разумно, а шта је уради један члан Српске напредне странке?
Елем, сумње да иза паљења куће колеге Милана Јовановића, као налогодавац је осумњичен Драгољуб Симоновић, у том времену председник ГО Гроцка. Приликом давања исказа пред полицијским службеницима, Симоновић је офирао себе и рекао у једном моменту да је он рекао полицајцу ( којег је ангажовао за извршење дела) да само поприча са Маторчевићем и Јовановићем!? Такорећи у тој изјави Симоновић потврђује да смо му нас двојица били мета. Симоновић, под великим притиском међународне заједнице, бива ухапшен крајем јануара 2019. Године и проводи у притвору око 40 дана. За то време, тачније до недавно примао је редовну плату председника из буџета ГО Гроцка.
Изласком из притвора, Симоновић не подноси оставку на место председника, већ то чини поново тек под притиском јавности. Међутим, Симоновић и даље је активан члан Српске напредне странке и као такав и даље руководи у општини Гроцка (незванично). Али, власт је власт те Симоновић више није званично председник ГО Гроцка и то га страшно иритира. С обзиром да је већ осумњичен за одређена кривична дела, Симоновић смишља другачији паклени план.
Како би оправдао себе код својих чланова напредњака, који га још увек држе у странци, он креће да пише тужбе. Па тако данас, за све текстове који су се појавили у „етру“ а тичу се Симоновићевог наглог богаћења и других нечастивих радњи, он тужи МЕНЕ?! Тако да, због текстова у Куриру, Српском телеграфу, Блицу итд, Сима решио да тужи мене.
Протеклих месеци, нема петка да ми не стигне по једна или две тужбе од стране Симоновића. Читајући те тужбе, стичем утисак да пречасни грађанин Симоновић тужи тамо неку битангу Маторчевића јер је пред локалном продавницом читао текстове из разноразних медија јавно о њему!
Не, по тим тужбама он није председник Гроцке за време писања текстова и ја нисам новинар. Мислим то тако каже пречасни грађанин напредњак Симоновић.
Тако да ја, закључно са данашњим даном од грађанина Симоновића, имам пред собом 9 тужби. Јадни грађанин Симоновић је толико потрешен, да тражи тричавих три милиона динара.
И заиста, ко смо бре Јовановић и ја да избегнемо наручена убиства? Како сам се ја само усудио да се супроставим нападачу и да преживим и да притом будем само недељу дана у болници? А и онај мој колега Јовановић.. Мислим стварно. Зна ли он пошто је бензин данас? Требало је то купити, дођи до њега, запалити… А он? Он преживе и још јадан грађанин Симоновић да одговара за то? Па како нас није срамота да једном члану Српске напредне странке нешто тако урадимо?
А да, заборавих, Симоновић је остао дужан новац, према оптужници, полицајцу којем је наложио да изврши кривично дело. Ако се не варам, око 500 евра. Можда грађанин Симоновић хоће од мене, да наплати тај дуг. Ипак су камате у Србији огромне, а можда је новац позајмио и код зеленаша..
Жељко Маторчевић
