Почетна » Како је Министарство опет обмануло ученике

Како је Министарство опет обмануло ученике

Лични став Луке Бабића

од Други Пишу
0 коментар

У јуну сам као представник удружења средњошколаца „И ми се питамо“ написао текст за портал Пешчаник, у коме су објашњене све мане пројекта Државне матуре који се планира за 2024. годину.

На састанку који смо у марту ове године имали као представници ученика са представницима Министарства просвете, на све наше изнесене примедбе и сва питања која смо имали одговарали су нам истом реченицом: „Знаћете до 31. августа“. Ту смо изнели многобројна питања везана за пропусте у плану Министарства, а којих се они „нису сетили“ (речи представнице Министарства). Рекли су нам да ће све те шупљине у плану решити до 31. августа, као и да ћемо тада сазнати детаље везане за упис на све факултете. Међутим, 31. август је био пре више од два месеца, састанак је одржан пре више од 8 месеци, а ми нисмо сазнали апсолутно ништа.

Имајући у виду да је основна замисао Државне матуре да се завршни испит за средње школе и пријемни испит за факултете обједине, за то је везана и главна замерка. Замишљени тест неће моћи квалитетно да исфилтрира будуће студенте, јер ће бити компромис између основних и високих знања. То ће посебно правити проблем високорангираним техничким факултетима, јер ће на испиту бити врло мало питања која траже високо знање, које је кључно за сваки факултет. На факултете се не улази са основним знањем из неке области, као што то подразумевају многа питања на Државној матури. Због тога је већина факултета Универзитета у Београду најавила своје додатне пријемне испите. То значи да је и пре него што је почео да функционише систем Државне матуре обесмишљен. Овиме су факултети оправдано изневерили основну идеју о томе да се све провере знања обједине у један тест.

Како је то решено у другим земљама? Један од најлогичнијих система је онај који је до скоро важио у Хрватској (ове године се систем мења и код њих). Њихова Државна матура је предвиђала испите подељене у два нивоа, виши и нижи. Виши ниво је подразумевао више задатака који захтевају високо знање и он је био тражен за упис на факултете. Нижи ниво је постављао задатке на основном и средњем нивоу и био довољан искључиво за завршетак средње школе, не и за упис на факултет. Тиме је у Хрватској превазиђен проблем неквалитетне провере знања, што су и њихови факултети потврдили. У Србији и факултети и средње школе и ученици упозоравају да Државна матура неће пружити квалитетну проверу знања, али смо сви заједно изигнорисани.

Други велики проблем са којим се суочава наш просветни систем је преписивање на тестовима. Објашњење је једноставно. Тестови су се до сада радили на факултетима који нису дозвољавали преписивање јер им то није било у интересу. Они желе само најбоље ученике. Али тестови на Државној матури ће се радити у матичним средњим школама, где ће дежурати професори из средњих школа. Они немају интерес ни да се не преписује ни да се преписује, што значи да ће преписивање бити дозвољено. Као доказ за то имамо Малу матуру, на којој се из године у годину све више преписује, а чега је Министарство свесно. Оно до сада није понудило решење за овај проблем те је извесно да ће се и на Државној матури масовно преписивати.

Уз ове две главне замерке, представницима Министарства смо предочили многа техничка питања. Она су их највише погодила на начин који нам је показао да су они у ствари неспремни за сопствени пројекат. Поставили смо питање шта се дешава са тестом опште информисаности за упис на Филозофски факултет и ФПН и они нису имали одговор. Поставили смо питање који испити се рачунају ученицима који накнадно уписују факултет и они нису имали одговор. Поставили смо питање како уписује факултет ученик који то ради други или трећи пут и они нису имали одговор. Поставили смо питање да ли очекују да се за Медицински факултет полаже 5 испита (уз додатне пријемне који су најављени) и они нису имали одговор. Ни на једно иоле конкретно питање нису имали одговор.

На почетку састанка представници Министарства су се похвалили како је ово први пут у историји да Министарство консултује ученике о овако битним пројектима. Након што смо изнели наше замерке које су представници Министарства упорно одбијали да прокоментаришу, питао сам их какве су то консултације. Од једне представнице Министарства добио сам одговор (цитирам): „Ви се овде ништа не питате“. Пошто нам је Министарство поручило да се ми ништа не питамо о пројекту који ће утицати на нашу будућност, основали смо удружење средњошколаца „И ми се питамо“.

У склопу развоја нашег удружења одржали смо десетине предавања средњошколцима о томе шта је Државна матура, а током последњих пар недеља формирамо школске тимове у разним средњим школама. Тренутно имамо школске тимове у београдским гимназијама и у две стручне школе, а имамо тимове и у неким другим градовима у Србији. Покренули смо друштвене мреже где нам свакодневно стижу поруке средњошколаца који су оправдано забринути због уписа на факултет.

Узели смо нашу будућност у своје руке након што нас је Министарство увредило и разочарало. Питање Државне матуре је једно од кључних питања нашег школства, а ако бисмо га препустили оваквом Министарству на губитку би били образовање и будућност ове земље.

 

Удружење средњошколаца „И ми се питамо“

Можда ти се свиди

Оставите коментар