Није ни први, а по свему судећи, вероватно ни последњи пут да од оних који представљају државу чујемо увредљиве коментаре на рачун жена, али у озбиљном смо проблему ако председник државе који се, иначе, последњих година издаје за великог реформатора и европејца, не уме да разликује умесну од неумесне шале. Или уме, али га за то није брига, јер сматра да му се може.
Током обележавања десетогодишњице странке коју води, председник државе Александар Вучић решио је да посети и фабрику “Јуротај“ у Краљеву. Производним погоном прошетао га је турски инвеститор, а за шиваћим машинама дочекале су га раднице, вероватно без да су о тој идеји уопште питане. Било како било, у покушају да испадне духовит пред инвеститором из Турске, Вучич је “испалио“ неколико “пошалица“ пред запосленима, али и пред камерама.
“Ти си Топрак све жене узео да раде. Yоу тоок алл wомен то wорк фор yоу. Па зато си ти срећан, мислиш да ћеш… Ееееее“, добацио је председник државе у слављеничком расположењу.
Реченицу није завршио до краја и није изговорио “ружну реч“, али је инсинуација и више него јасна. Ова опаска, уз неформално (а усиљено) обраћање инвеститорима, Вучићу је, вероватно требала да послужи како би се, упркос својој озбиљности, којом се неретко дичи, показао као „народски“ човек који уме каткад и да се нашали. Проблем је, међутим, што у цивилизованом свету коме Србија, ваљда, припада, овакви коментари и нису баш смешни. Напротив, увредљиви су. Нарочито ако се односе на неког ко се налази на свом радном месту и ако су изговорени у контексту запошљавања.
Уместо да испадне духовит, својом сексистичком шалом, Вучић је, заправо понизио раднице које је дошао да обиђе и наводно, охрабри у томе да вредним, посвећеним и поштеним радом зарађују за живот и “граде светлу будућност за себе и своју породицу“. Није, међутим, овде био крај несувислим коментарима.
“Драго ми је нарочито што не раде само девојке до 25 година. Хвала ти, брате Турчине што си примио и жене од 50 година. То су вредне и способне жене које ће показати лојаност. Да их чувате и водите рачуна о њима“, изјавио је, тобож, бринући о радницама.
Било је, додуше, још сличних доскочица којима је председник државе у слављеничком расположењу “забаваљао“ домаћине у Краљеву и страначке сапутнике, међутим и само ове две реченице довољно осликавају његов газдински однос не само према радницама крајевачке фабрике, него према свим грађанкама и грађанима Србије. Као да је он тај који одређује кога треба “примати и чувати“, а не закони државе који јасно прописују и услове рада и запошљавања.
Није ни први, а вероватно ни последњи пут да од оних који представљају државу чујемо сличне, увредљиве коментаре на рачун жена, али у озбиљном смо проблему ако председник државе који се, иначе, последњих година издаје за великог реформатора и европејца не уме да разликује умесну од неумесне шале. Или уме, али га за то није брига, јер сматра да му се може.
Лако је, јелте, препознати и осудити јасне простачке и шовинистичке поруке у којима се помињу премијерка, Афроамериканци и затварање у четири зида. Међутим, неко ко се налази на најистакнутијој функцији у једној држави требало би да зна да и непристојна шала може да предствља мизогени коментар. Утолико више ако долази од председника државе. Те нијансе социјалног понашања које праве разлику између шале и понижавања, Вучић би, као неко ко упорно понавља да представља пристојну Србију, морао да познаје.
Када је пре коју годину тадашњи министар одбране Братислав Гашић увредио новинарку телевизије Б92 сексистичким коментаром, у то време премијер Вучић изјавио је да је “шокиран“ понашањем свог страначког колеге и прекорио га због “непримереног и срамног понашања за које не постоји оправдање“.
Да је укор страначком саборцу, ономад, уделио, само због притиска јавности, а не због тога што сматра да је вређање жена, радница и свих грађана неприхватљиво, Вучић нам је сада јасно и недвосмислено доказао и на сопственом примеру.
