Марк Твен је одавно рекао да политичаре и пелене потребно је често мењати из истог разлога. Рабидранат Тагоре рекао је да ниједан народ не може се спасити одвајајући се од других-или се спасавамо заједно или заједно пропадамо.
Карел Чапек се упитао каква би тишина настала , када би људи говорили само оно што знају. А шта знамо сви ми у односу на оно што нам се сервира преко друштвених мрежа?
Сазнаћемо да су се представници ГО Гроцка са задовољством сликали док су посули једну улицу коју су они представили да је у Калуђерици, а заправо атарски припада Винчи. Можда да изузмемо и познавање катастарских парцела од представника власти у Гроцкој, али на објављеним фотографијама оно што је, по мени, разочаравајуће јесте чињеница да је једна улица у Калуђерици, или Винчи, небитно, посута истим оним „камењем“ којим посипају по атарским путевима сеоских средина.
Кажу да се у истом том дану у Калуђерици појавио председник Гроцке испред Месне заједнице, где је обећао да ће се ускоро калуђерачки поток, односно канализација „уцевити“ како се не би ширио несносан смрад. И заиста, дан касније стигле су цеви за неких педесетак метара потока.
Упућени кажу да су ове цеви финансиране из буџета заменика председника ГО Гроцка, Дејана Влашковића, како би за зграду која је недавно изграђена, а за коју се сумња да је у његовом сувласништву, спровео канализацију до овог потока који би након постављања цеви био затворен, те смрад у околини ове зграде не би био као данас. Његови партијски пријатељи су одмах, брже, јаче, боље, проширили причу да Влашковић из општинског буџета ради ових 50 метара потока, како би што боље продао станове. Милош Црњански је лепо рекао да нигде у свету се не говори о нама тако ружно као код нас. Што је горе, надовезао је мисли Црњански, нигде на свету се не дозвољава тако лако другоме да то чини као код нас. У суштини, није битно ни једно ни друго. Релност је да за изградњу било какве канализације треба да постоји пројекат, небитан је финансијер. Лаза Костић је то најбоље описао у речима: „Најцрњи враг је Србин сам себи“.
Кажу да је данас у Месној заједници Калуђерица урађена је још једна инвестиција. Замењен је лавабо. Како се нису нашли мајстори, радници МЗ-а су га сами уградили. Нема података ко је први пустио свечани млаз. Овакав чланак треба завршити цитатом Милована Витезовића: „Идиоте имамо! Недостаје нам Достојевски!“
Жељко Маторчевић
