Артур Шопенхаур је рекао да кукавице стварају кукавице, зликовци зликовце, а да губитници могу створити само губитнике. Имануел Кант, са друге стране, тврди да се личност не наслеђује и да се формира под утицајем унутрашњих искустава и спољашњих околности. Он је сматрао да личност можемо развијати и на њој радити. Постоји још једна теорија која каже да особа не може учинити ништа по питању свог живота, јер су за све њене неуспехе криви непријатељи илу су судбински предодређени.
Кукавичлук је прихватање онога што је мање од живота, тј. животарења. Без спознаје шта се мора бранити да би се живот у њима очувао, кукавице фактички живе од милостиње, од мрвица које су им преостале после гозбе коју им је смрт приредила. Због тога они не живе заиста, него лагано умиру, и зато је немилосрдно тачна она народна да храбри умиру само једном, а кукавице сваког дана свог тзв. живота.
Према мом мишљењу, храбри увек бирају живот, макар то водило и у физичку смрт, док кукавице увек бирају смрт, колико год изгледало да су изабрали живот.
Претпостављам да разумете сву симболику ових мојих помало помпезних реченица, и да нећете сада схватити да су наши животни избори тако драматични. Наравно да нису, и наравно да је мало људи било, и мало ће њих бити у ситуацији у којој су били Сократ, Кнез Лазар, или Ђордано Бруно. Таква искушења, где се бира између физичке и душевне смрти, се нама смртницима само изнимно дешавају. Ја говорим о ономе што је разделница између пуноће и недостатка, целог и парцијалног, здравог и инвалидног живота.
Данас сам у Другом Основном јавном тужилаштву чекао председника ГО Гроцка да сведочи у вези кривичне пријаве које је поднео против мене, јер сам ушао на свој посед, а чији део је узурпиран од стране тужиоца. Узалуд сам чекао, председник Гроцке се није појавио.
Неће се председник Гроцке ни појавити. Пелене су му пуне, а нема више ни ко да му их промени. Волео бих да грешим, заиста. Ја желим доста тога да приупитам председника Гроцке, али он упорно бежи. Не знам шта крије, кога се плаши, зашто није храбар? Ако ми на чело наше локалне самоуправе имамо председавајућег који се боји и сопствене сенке, докле ћемо догурати?
Свакодневни живот је пун разноразних ризика, од ходања клизавим плочицама након туширања до преласка преко улице. Сматра се да је за суочавање са овим изазовима потребна она особина коју зовемо храброст. Председник Гроцке је све супротно од ове дефиниције.
Жељко Маторчевић
