Власник сам чамца у једној марини и док уживам гледајући на Дунав, меркајући чамце који плове и пијуцкајући хладно пиво, слушам познаника:
– Ееее мој пријатељу да сам знао никада не би градио чамац, сећам се, почео сам да га градим давне 1990. и све до 2000. купујући материјал по продавницама, плаћајући све по малопродајним ценама а онда викендима са пријатељима и сином
мукотрпно смо радили а море виђах једино у извештајима на ТВ каналима.
Скупљах паре и полако купих мотор, рекоше – ДО 10 КОЊА НЕМА ПОРЕЗА. Сав радостан купих нов мотор, 9,9 кс а требао ми јачи али порез и штедња ме још тада приморала да се задовољим са овим. Региструјем га и те године лагано и опуштено проведох лето на лепом плавом Дунаву.
Брзо прође година, поновна регистрација у капетанији. Љубазни као и обично али не лези враже, рекоше УВЕДЕН ЈЕ ПОРЕЗ ЗА СВЕ МОТОРЕ. Платих а онда видех комшију и причам му о проблему.
– Будало који ће ти ку… чамац?! Ја у џеп ставим 2000 еврића и са женом одем у Египат, тамо узивам -рече комшија.
– Стани бре човече, немој да се хвалиш, сети се да вас избацише из хотела, чварили сте се на сунцу док није држава бринући за вас послала авион.
– Е а ајд сад ко је то платио? А? Па ти глупане један, ти си платио од твог пореза ј.бо те чамац! Колико те кошта годишње?
– Сада са неким попустом око 100 еврића плус гориво и … нема попуста и ако не користим путеве.
– Па та регистрација и порез те више кошта него мој порез за кућу са плацем за одмор.
Остадох нем размишљајући, држава ми наплаћује луксуз за одмор на сопственом чамцу укупне вредности 3000 евра са мотором и каже – ЛУКСУЗ! Хургада и остала летовалишта са износењем евра није луксуз. СВАКА ЧАСТ КО ИЗМИСЛИ ОВАЈ ПОРЕЗ!
Подиже мој саговорник чашицу и уместо живели рече – СТОКА. Није ми било јасно на кога је мислио. Шта Ви драги пријатељи мислите коме је упутио ову реч?
Илустровао сам текст бригом друства о чамцима (Велико Градиште) за које наплаћују порез.
Мића Николић, (бивши уредник часописа Базар)
