Нашим ратним авионима истиче ресурс. По речима државног врха. Много је година прошло од њиховог првог, другог, трећег, педесетог, стопедесетог борбеног лета .
Наши ратни авиони, некад страх и трепет у региону а и шире , доживљавају црну судбину државе, прошле државе, претпрошле државе, и оне тамо државе им порекла СФРЈ, ако не још и ФНРЈ / Верујем да наше ратно ваздухопловство има ратних авиона старијих од 1963 – ће године . Ипак, у својим најславнијим данима те дивне и далеке 1946- те године, авијација Југословенске армије успела је да обори два америчка авиона, који су повредили ваздушни простор .
Уосталом, борбени авион, понос је и дика једне земље . Старији саговорници, могу се са сузом у оку присетити добрих старих шездесетих година, када се на скоро аваком аеродрому предпред предпрошле нам државе, башкарило најмање туце авиона МИГ 21 , ако не и више, само су били скривени у подземним склоништима . Истина, површина предпредпред прошле нам државе била је већа, најмање два, три , четири пута, па је и број авиона морао бити већи . Мени се ипк, највише свидео постер са сликом Далиборке Стојшић, МИС Југославије, кко у летачком комбинезону, поносно позира, далеке 1968- ме године, испред авиона МИГ 21 .
Цена једног ратног авиона никада није била мала, па су се државе довијале на разне начине . Крајем WW II тадашње Југославија успела је да од „Западних савезника“ добије стотинак ратних авиона, од стране „Прве земље социјализма“ исто толико мотора, а у домаћој радиности, изнађено је решење за копирање чувеног предратног ловца ИК – 3 , односно његово прилагођавање за коришћење руског – пардон совјетског мотора. Звезда је рођена . Овакав авион, ако и није био светска а, класа, свакако је био раме уз раме, односно крило уз крило најмање другоразредним светским авионима .
Чак и у време „Склапања“ авиона типа Соко – Ј , односно авиона галеб, супергалеб, јастреб, орао . . .односно правих „Птичурина“ у поређењу са данашњим Ластама, Копцима, Тетребима и Паткама, југословенска авиоиндустрија ако и није стајала раме уз раме са најсавременијим светским трендовима, чак шта више, није стајала ни крило уз крило, али реп уз реп свакако јесте . У садејству, са у своје време веома добрим, авионима МИГ – 21, 23 односно нешто касније и са авионом МИГ 29, звездане часове челична крила наше армије доживљавају почетком осамдесетих година .
Пилот РВ ЈНА Маријан Јелен, тих истих година успева да са авионом ОРАО пробије звучни зид, што је за неверицу, јер пробијање звучног зида за поменути авион представља крајње напрезање . Лабудову песму, наменска авиоиндустрија доживљава крајем осамдесетих година, када од једног добро обавештеног француског трговца, успева да добије радионичке цртеже авиона „Рафал“ . У ствари, као плод домаће памети и рада, пројекат YU СУПЕРСОНИК , и није ништа друго него пиратска копија француског авиона . Поменути пројекат доживео је крај, као и СФРЈ . У тами распада и заборава. Помињу га тек куриозитета ради .
Ратно ваздухопловство ЈНА, већ почетком деведесетих година, јавља се као безнадежно застарело, како у техничком, тако и технолошком погледу, па чак и у погледу људског фактора. Прва ватрена дејства, показала су способност авијације једино за бомбардовање градова, првенствено Вуковара Сарајева и Дубровника . За неповеровати је да противавионска одбрана Републике Хрватске као свој празник, слави дан, када су негде, над Конавлима, противавионским топовима 20 / 3 мм, иначе музејским експонатима, и аутоматским пушкама, успела да обори два авиона Галеб . Недуго потом, над поносном Босном, у такозваном „Бањалучком инциденту“ шест авиона авијације таде већ „Републике Српске“ намерачила су се на два авиона Ф 16 . Ови последњи успели су да оборе четири авиона, док су се пилоти два наша „Јастреба“ спасли безглавим бегством – у Србију, односно СР Југославију .
Ни ситуација за време „Бомбардовања“ није била ништа боља. И поред НЕВЕРОВАТНЕ ИСПОЉЕНЕ ХРАБРОСТИ, пилота Иље Аризанова, Миљенка Павловића и другова им, у првим данима „Бомбардовања“ оборена је већина оперативних авиона МИГ – 29 . Остали авиони, исправно је проценила команда, нису били дорасли НАТО авионима . Последњи Павловићев лет, у коме је херојским примером доказао да не бије бој срце у јунака – НЕГО ОРУЖЈЕ СВЕТЛО, доказао је и безнадежну застарелост наше авијације .
Ипак, дана 11 јуна 1999- те године, дан пре него су аеродром „Слатина“ поред Приштине запоселе снаге Руске федерације, са истог је полетело туце авиона у правцу Београда, који су кампању бомбардовања прошли неоштећени .
Зуб времена учинио је своје . . .трагикомичне епизоде са ремонтовањем пет авиона МИГ 29 У Белорусији, од којих су мислим, три пала, уз прозаичне вести „Орао пао“ „Орао пао“ учинили су од наше ратне авијације регионалну, ако не и светску спрдњу . Толики несклад између самопрокламованих величанствених апарата, којима рукују одлично обучени пилоти , насупрот сурове стварности, у којој авиони једва успевају да полете . . .
Нове авионе треба набавити, али, све што вреди – то и кошта, а кошта папрено . . .Један авион ЕУРОФАЈТЕР, какав је у светским оквирима, тек негде иза најновијих генерација Фантома и Сухоја, какав се имао видети на недавно одржаном митингу у Батајници / Оном када се нашој Ласти умало запалио мотор, па је предузимљиви пилот приказао принудно слетање / кошта стотинак милиона долара . Нема пара, па нема . Када би помогли браћа руси, па продали туце авиона МИГ 29 ММ / Мало морген/ односно дванаест комада истих, имали бисмо авиона најмање за „Пук одбране Београда“ . Али и они коштају . Да се ремастеризују, ревитализују . . .као мртви коњи оседлају неки од Орлова и Галебова . . .срећом је та спрдња прекинута у самом зачетку . У вези авиона поменутих типова, који повремено надлећу Нови Сад, забележена је опклада, по којој ће један од њих слетети у Главну пошту .На срећу, опклада је изгубљена .
Ево, медијски јавни и приватни сервиси, говоре о најновијем аранжману, по коме се од „Браће руса“ некадашњих другова совјета, има набавити 4 / четири / авиона, по цени од 65 милиона сваки . . .који би били опремљени са по четири ракете . . .од милион свака . . .а који би бранили слободно небо, под слободним сунцем наше слободне земље . . .
Руски пакет, ето, кошта четврт милијарде . За шеснаест авиона – једну солидну ескадрилу са резервном, треба избројати милијарду , што евра што долара . Срећом, наша држава је изишла из кризе, и остварује суфицит . Што куповати само четири, кад можемо шеснаест, тридесетдва, четрдесетосам, шездесетчетири авиона . Шездесетчетири авиона за четири милијарде евро-долара , курс им се скоро изједначио . Уосталом, ј пииииииииииииииииииип ш државу која нема ни четири милијарде евро-долара за шездесетчетири авиона, да као гарант мира и стабилности и лидер у југоисточноевропском региону . . .
Немојте се смејати . . .
Аутори: дипл.правник Вишекруна Ђорђе – Велики беседник Велике ложе Војводине и адвокат Роберт Ромијн – надзорник Уједињене ложе Рандстад из Холандије
