Ja nisam neki veliki vernik, ali sam pravoslavac kao i sva moja porodica. U crkvu sam ulazio sa posebnim zadovoljstvom, ali odmah budem razočaran,jer ne razumem sveštenika koji govori crkvenoslovenskim jezikom, a moj maternji jezik je Srpski. Niko od vernika ne zna, kada treba da se prekrsti,i svi gledaju u sveštenika i krste se istovremeno kad i on. Mi vernici nismo bogati ljudi,ali moramo da plaćamo krštenja,venčanja,opela i svaki drugi verski obred.
Da li naši sveštenici treba da šire pravoslavlje ili da odbijaju vernike od sebe?
Postavljaju straže ispred hramova i sprečavaju vernike da uđu u porte i crkvu. Da li smo mi Srbi na Balkanu osuđeni da nam ,,NEVERNICI“ pričaju o veri?
Ogroman broj pravoslavnih vernika je prešlo u islam ili su uzeli katoličku veru,zahvaljujući upravo tim ,,bezbožnicima“. Ništa nisu uradili da zadrže svoj narod u pravoslavnoj veri.
Njih jedino interesuje ,koliko će novca dobiti iz državnog budžeta.Verska odlikovanja dele ljudima koji su ih u prošlosti jahali.
G.upravniče,
o ovim ,,bezbožnicima“ (koji su preuzeli pravoslavne hramove) morate da preduzmete neke disciplinske mere iz svoje nadležnosti.
Bojim se da pored ovakvih pojedinih sveštenika (bezbožnika), ne ostanemo bez pravoslavnih vernika.
Mi pravoslavni vernici nemamo problema sa Bogom, već sa ovozemaljskom administracijom.
Milan Jovanović
*Lični stav autora teksta nije i mišljenje Žig infa
