Новине су пре две године биле пуне наслова како Вучић неће да иде на Економски форум на Копаонику, тајкунски скуп гробара српске привреде и државе, али сада се појавио и отворио душу када нам свећа већ догорева.
Истина, тада је Вучић био само први потпредседник Владе задужен за борбу против корупције и криминала, координатор рада свих служби безбедности и министар одбране. Требало је да изађе на парламентарне изборе и умили се бирачима, па је схватио да му окружење на Копаонику не би пријало у кампањи.
Новине су тада ударале у таламбасе наводећи „извор из врха СНС“ да Вучић, иако је најављен, неће да буде са онима који су „предмет кривично-правног гоњења, али и са онима који су одговорни за катастрофално стање српске економије – свега онога против чега се он бори“.
Од тада су избори прошли и Вучић је добио што је желео. Тада је трошио причу о борби против криминала, али како од тога није било ништа сада не мора да бежи од скупа тртова и може да пређе на друге бајке.
Његово овогодишње показање на Копаонику стога није никакво чудо, јер Вучић није за ове две године научио да не буде гадљив, већ нам је само показао старо лице, оно с којим се родио.
Српски Давос, како бесловесни новинари називају скуп бескорисне паразитске касте, само је гомила људи која је у приватизацији углавном успела једино да се задужи трошећи на јахте, дворце, лимузине и скупе курве трошећи есенцију напљачканог. Нову вредност нису створили упркос државним субвенцијама, изузимајући оне упорне и другачије који субвенције нису добили.
У нека друга времена Крцун и његови искористили би прилику да преко српског Давоса сазидају фабрику или обданиште. Вучић, међутим, искористио је пажњу да се опет изјада. Те вређају га, те га нико не разуме, потцењују рад који је уложио, те опет има велике планове…
Срећом па није опет причао како није ишао на море или планину или како устаје зором и слично. Јер кога брига? Шта ико има од његове несанице и подочњака?
Па онда „вређајте мене, али немојте Новака Ђоковића“… Како је то јадан покушај да пренесе сажаљење бирача на себе. А вероватно је реч и о личној потреби министра тениса да се изјада, суочен са чињеницом да није оно што је замишљао и да ништа не уме и не може, па су му сада криви други. Али, то је већ само његов и проблем стручног лица.
Заправо, српски премијер нема ништа друго да понуди, јер ништа корисно није урадио. Напротив. Али да понављам све његове лудости бесмислено је и представља опште место те бих само досађивао људима.
Мени је ипак запала за око његова нова тирада о увођењу „дуалног образовања у Србији“ и да долази потпредседник швајцарске владе да нас томе научи. Заинтересовао ме тај изум, а онда је испало да је реч о ученичкој пракси.
– То значи да би већ у средњој школи деца требало да сазнају шта је рад. Ја сам ишао у земунску фабрику сатова ИНСА и тада сам научио шта значи када мораш да урадиш и како то да урадиш. Данашња деца појма немају. Када сину споменем водомер, каже: „Шта причаш ти“ – поверио се Вучић.
Премијер је годину дана старији и ишли смо у исту гимназију и на исту праксу. И данас немам појма шта је језикословац могао да научи на стругу, осим што ме је потерало да завршим са што бољим успехом и побегнем што даље. И да са саосећањем гледам на радничку класу. Није то мало, признајем. Али руку на срце, норма за ђаке била је мала, осим када су мајстори покушавали да свале посао на њих како би се позабавили ракијом. Било је ту и оних без прстију…
Надам се да ће нови експеримент бити боље осмишљен. Стога предлажем да на праксу заувек упути и оних пола милиона страначких мрмота у државној служби које издржава са пола буџета на рачун инвестиција у инфраструктуру, здравства, школства, милиције, војске… Зарад саосећања са радничком класом, ако је то научио на пракси.
Хајде Вучићу, ниси ваљда гадљив?
Игор Козарски, Вести
