Гледам фотографије са овогодишње ликовне колоније у Гроцкој на страници „Грочански гласник“ и питам се: А шта са оним заборављеним уметницима, који су некада презентовали Гроцку ван граница ондашње Југославије?
Зар се нико више и не сећа класика наивне уметности : Душана Јевтовића, Милосава Јовановића, Марка Мамића Маше, Драгана Веселиновића, Злате Вукасиновиц, Војислав Ивковић Олгин, Ангела Живковић, Раде Лички, чијег имена никако не могу да се сетим и сијасет других. Најзначајнији су тројица, који су Енциклопедији о наиви, а то су: Душан Јевтовић, мој отац Милосав Јовановић и Марко Мамић Маша. Енциклопедију је писао Ото Бихаљи Мерин, јеврејин.
Има и живих: Ненад Веселиновић и још пуно значајних људи чијих имена тренутно не могу да се сетим. Неки „велики познаваоци уметности“ из публике врло добро знају о чему пишем. Ми потомци ових људи можемо да кажемо само једну једину реч, а то је Брука.
Гордана Стојановић
