Имао сам прилике да погледам снимке после којих сам мислио да су само лош сан. Нажалост, врло брзо ме је пукла реалност и схватио сам да смо ми на подручју Гроцке сви у једном кијамету лажи и неморала која није виђена у историји ове локалне самоуправе.
Када мало боље размислим, све ово што нам се данас дешава у Гроцкој јесте последица нерешавања проблема који се гомилају у протеклих десет година. Можете мислити како је нама са Жиг инфа када смо пре два дана у Болечу гледали готово исте оне људе који су аплаудирали Симоновићу, због медијске хајке која се врши на њега у тренутку док му тече суђење као налогодавцу за паљење куће нашем колеги Јовановићу. Или, да ли знате за осећај када видите те исте људе који су тапшали нападачу због којег сте лежали у болници недељу дана и први пут искусили „чари“ тоталне анестезије, како у Болечу поново неког „тапшу“?
Готово незамислив осећај за нас са Жиг инфа је постао свакодневница. Притом, као неки зачин додајте и појединце којима сте једини трн у оку због вашег извештавања, све то постаје још живописније.
Можда овај текст неће прочитати пуно људи, то и није битно. Важно је да остане писани траг када је у Гроцкој жртва, по ко зна који пут, постала нападач, а нападач жртва. Исто као и што је бивши председник Гроцке био жртва јер је осумњичен као налогодавац за паљење куће.
Три године након тог немилог догађаја, други председник, иста странка. Место Болеч, пијаца. У историји Гроцке није забележено да се на штанду потуку две различите политичке фракције, све до пре два дана.
Гледао сам снимке инцидента у Болечу који још нису објављени. Председник Гроцке непосредно пре избијања туче, изазива инцидент тако што људе са штанда ССп-а назива жутим лоповима и сличним епитетима. Након првог песничења, које започиње Сталета Гашић, председник Гроцке одмах изговори на микрофону како он никог није вређао. Он, како каже, није ни споменуо Ђиласа. Затим након десетак секунди од реченог, изговори како је Ђилас покрао мост на Ади , који је коштао око 100, а на крају испало 500 милиона. Интересантно је да председник Гроцке, вероватно као председник свих грађана, у току инцидента зове начелника полиције и каже му: „Саша дођи, ови ђиласови праве проблем овде“.
Председник Гроцке је преко озвучења константно распиривао мржњу. Најинтересантије је што је у једном делу свог обраћања преко разгласа (мада нисам сигуран коме се лично правдао) јесте да је он заправо дошао као председник Гроцке и свих грађана а не као страначка личност. То изрече са све плавим прслуком са обележјом СНС, за штандом и озвучењем исте странке, а затим настави да прича, док се други „бију“, шта је његова странка урадила у претходном периоду.
Кружи прича, веровали или не, о самоповређивању. Кажу да је заменик председника Скупштине ГО Гроцка држао млађаног Сталету (нападача или жртву), непосредно пре доласка хитне помоћи, док га други члан удара шипком по глави како би исценирали да је задобио повреде.
И на крају, као шлаг на торту гледам снимак доласка Ане Брнабић на „место злочина“, односно у Болеч где оном што је започео тучу и изазвао скандал невиђених размера. пружа руку и пита благонаклоно „како си, како ти је глава“ (насловна фотографија).
Ни такозвана опозиција није ту невинашце. Недавно сам се упитао зашто нема њихових саопштења поводом многих догађаја у Гроцкој. Малтене, само ми са Жиг инфа пишемо о томе. Добио сам одговор да не воде негативну кампању (шта год то значило). Ето вам је сада та негативна кампања. И они су, колико чујем, пре доласка Хитне помоћи причали како су „их расутрили“, а када је дошла Хитна почели да се „ваљају од болова“.
Након свих ових немилих догађаја у протеклих пар година, оно што је очигледно што ће уследити јесте „тешко убиство“. Другачије не може бити са кадровима који су одрасли уз Симоновића, а које врх напредњака никако да промени. Због тога ће доћи до „убиства“, али политичког.
Жељко Маторчевић
