Да ли сте дотакли дно најбоље ћете знати када се политика умеша у све сфере живота, када не заобиђе ни културу.
Од појаве напредњака, то дно је све дубље и дубље. Најжалосније је у томе што у продубљивању тог дна учествује сам народ. Овога пута културна урушавања дешавају се у месту Болеч, чије је Културно уметничко друштво већ деценијама познато по успесима, како у домаћим тако и међународним такмичењима.
Да напредњаци признају успех само своје партије, познато је од како преузимају власт у готово целој Србији. Па тако и ако имате међународна признања, ако немате чланску карту напредњака, практично за њих не постојите. А држава, нажалост, то су напредњаци.
Испробани рецепт да успешне сатанизујете јесте метод забране коришћења просторија свих грађана и укидање свих врста финансија.
Управо се то дешава ових дана у КУД „Болеч“. Наиме, поделе у КУД у Болеч настале су недавно. Колико сам схватио, они који су успели да годинама уназад овај КУД испромовишу и самим тим освоје многе награде, гурнути су са стране. Вођство над КУД ом преузимају они који су у спрези с власти, бивши Јуловци па радикали који за рекламирање СНС-а на билбордима узимају више десетина милиона динара.
Како то иде у српском народу, уследе и поделе. Модерно време доноси промене и на Друштвеним мрежама, тако да данас имамо и званичне профиле КУД-а Болеч и Ветерана и ко зна чега још.
Када сазнате све то, питате се шта објавити у вези тога а да не будете пристрасни. Јер, обрни- окрени најгоре је мешати се у културу. А то се данас дешава.
Сећам се кад су Болечани учествовали на Међународном такмичењу у Португалији. За то такмичење добили су део новца из буџета ГО Гроцка. Једна од ставки била је и та да се од тог новца купи карта за бившег председника општине и његову девојку. Жалило се руководство КУД а Болеч на ову чињеницу, али су у јавности ћутали. Пустили су да све тако прође, сами себе гурајући у све дубљи амбис. Јер ћутња је најгора.
Пре пар дана, како су саопштили Ветерани КУД а Болеч, забрањено им је коришћење просторије. Ко им је забранио да имају пробу или вежбање, наравно да се званично не зна, али незванично се зна. Званично се лопта пребацује са терена на терен, а незванично је чињеница да ова група није желела да иде путем којим заповедају напредњаци.
Генерално гледано, сви ови КУД ови у Болечу данас послују незаконито. Да би сви пословоли по закону, један КУД треба да има некакво руководство. Имају они између себе, али Законски немају. Руководству КУД а Болеч је истекао мандат, требало би да се изабере нови, а Ветерани се окупљају из љубави.
Нажалост, ова дешавања у КУД у Болеч су најбољи показатељ у ком правцу иде Србија. Право питање је ко је ту крив, зашто нам се то дешава? У овом случају има кривице на обе стране. Јер и Ветерани су ћутали на нека дешавања, када им је то одговарало, сада се пак буне. С друге стране није добро ни имати неки КУД и користити га у политичке сврхе. Шта је онда решење? Можда је сада и касно наћи решење. Сељак на њиви пожање оно што је посејао. КУД Болеч сада жање оно што је посејао. Уколико њива није родила, сељак ће њиву више пута очистити од корова, па тек онда засадити неки од засада. Показаће се да на крају године та ће њива дати далеко најбоље усеве.
Можда је то решење и са КУД ом из Болеча.
Жељко Маторчевић
