До ресторана, познатог по имену „Код Курте“ у Винчи мало је незгодније доћи. Најбоље је се орјентисани по „лежећим полицајцима“ од самог семафора код скретања за Винчу.
После петог лежећег, скренете десно па опет десно и затим држите правац. До краја улице, малтене се вратите до Смедеревца, наићи ћете на ресторан. Улица која води до ресторана је лошија. Помисли човек да иде у неку забит. Међутим самим доласком до ресторана, односном уласком у амбијент осетите чари домаћинског дочека.
Да све буде у реду, и да гостима не мањка ништа, барем о слављу којем пишем, побринуо се конобар Иван и шанкерица, којој стварно не знам име. Конобар је толико донео пријатној атмосфери да просто не можете да ако нешто и није ваљало да се љутите. Конобар је знао да се нашали, да се провесели са вама. Једноставно прави професионалац.
А мањкавости готово и да нема. Можда је једина замерка да је помало у једном делу ресторана било хладније. Али чим крене музика и благо се заиграте, онда је температура одговарајућа. Мени који није био нешто наричото шаролик, али итекако квалитетним намирницима попуњен, никада не мањка. Особље се потрудило да стално допуњава овале, односно порције. Мислили су и на оне који посте, те је мени био различит за њих. И посни мени је био квалитетан и стално допуњаван.
Сад ће неко рећи зашто ја рекламирам неки ресторан, а можда и да сам плаћен за то. Па једноставно, поучен раније лошим искуством о неком другом ресторану, а за који сам написао текст да у њему никако не треба правити славље, не било фер да не напишем нешто и о ресторанима који послују „пар екселанс“.
Лош пут и не баш добра локација не требају бити препрека да нешто организујете у овом ресторану. Једноставно после Курте, да идете код Мурте (у друге ресторане) нећете пожелети.
Жељко Маторчевић
