И тако. Ето, ближе нам се избори. Ми некако скроз погубљени..
Напредно смо пукли уз демократске промене. А ни оне старе социјалистичке нам нису биле по вољи. Били смо много у изолацији..
И таман кад смо помислили да ће нам кренути, ми смо се негде срозали.. А сада када постасмо напредни, некако нам никада горе. Мада, напредно живимо у лажима и обећањима да нам никада боље није…и да, иду избори..
И шта на њима? Коме сада да дамо глас а да , по ко зна који пут, ненајебемо? А неваља ни да не изађемо на њих јер тако ћемо глас дати њима….
И ми тако погубљени, чекамо изборе да, као скинемо ове лоше..
Мада, мислим да ће се појавити неко до избора. Мора. Па нису се ваљда сви искомпромитовали?
Знам да нису! Али исто тако знам да седе у кућама повучени у себе…
Чекају нешто. Бем ли га шта.. Е па крајње је време да их или се пробудимо.. Избори су пред нама.
Жељко Маторчевић
