После несреће која се догодила у ноћи између 13. и 14. марта и после јутарње отворене ванредне седнице владе од 14. марта, када је изостала свака релевантна информација о догађају као и јака воља да се било шта у вези са њим истражи, ви се, председниче владе, 48 сати касније, 16. марта, осећате позваним да се јавно обавежете: „Гашића и Лончара нећу да дам“, рекли сте новинарима после седнице председништва ваше странке.
Председниче, ко вам је тражио Гашића и Лончара? Шта ће било коме њих двојица? Коме се уопште ви на овај начин обраћате? Замислимо, председниче, да резултати две истраге које се воде у вези са падом хеликоптера покажу да су за несрећу делимично одговорни и ваши министри. Да ли ви нама сада кажете да их и у том случају нећете дати, рецимо, да одговарају за своје пропусте? Ко сте ви да о томе одлучујете? Да ли у овој држави постоје тела која могу да поступају мимо ваше воље? Рецимо, судови?
Не само што не дате њих двојицу, ви кажете да бисте и сами исто учинили: „Видим да се води хајка против министара Гашића и Лончара, који су хтели да спасу једно дете… Ево, ја преузимам одговорност, да су ме питали, а нису, и ја бих рекао: ’Идите, спасите то дете’“. Исправно сте приметили, нико вас ништа није питао. Јер, није ни требало да вас пита. Ви о томе ни не треба да одлучујете, као што ни министри то нису смели да ураде. А ако су урадили, морају се суочити са одговорношћу за своју одлуку.
Ако бисте и ви на њиховом месту одлучили исто, тим горе по вас, председниче. Ево и зашто: много је нејасних ствари у вези са том несрећом. А неке ствари које су изговорене, очито су и нетачне, да не кажем – неко ту лаже, председниче.
Прво: чињеница да је беба због отежаног дисања морала да буде однесена у неки већи болнички центар, како је то објаснио ваш министар здравља Лончар, никако не подразумева да је беба морала да заврши у Београду. Веће центре имају и Ниш и Крагујевац.
Друго: иако саобраћајна полиција из Краљева тврди да није било алтернативних праваца на делу пута између Рашке и Краљева на који се сручило брдо, извештаји кажу да су се кола хитне помоћи ипак вратила до Рашке, одакле бар још два пута, поред Ибарске магистрале, воде до Краљева.
Треће: вести кажу да се време покварило када је хеликоптер у повратку био изнад Младеновца. Према саопштењу „Ер Србије“, три авиона – из Милана, Цириха и Брисела – били су скренути са београдског аеродрома да се приземље на аеродром у Темишвару, због удеса војног хеликоптера на нашем аеродрому. Тако Тањугу каже директорка корпоративних послова Маја Гедошев. Занимљиво је, међутим, да Гедошев није рекла када се то догодило. Према подацима о летовима те вечери, сва три авиона преусмерена су ка Темишвару око 21.00. Ако је изјава Гедошев тачна, онда се војни хеликоптер већ пре девет увече био срушио. Али, знамо да је он тада био у Рашкој, где је преузимао бебу и лекаре, да их превезе у Београд. С друге стране, то значи да је већ у 21.00 на аеродрому у Београду било јасно да су временске прилике тако лоше да авиони не могу безбедно да слете. Испада тако да се прилике нису погоршале тек када је хеликоптер био изнад Младеновца, надомак Београда. Време се очито покварило већ око девет, па је још тада могла бити упућена порука посади хеликоптера у Рашкој да се упути на друго одредиште.
Председниче владе, уместо што по сваку цену штитите своје сараднике, било би боље да не дајете изјаве и да дозволите да истрага утврди: ко је одлучио да се пошаље хеликоптер у Рашку и зашто – ако је беба првобитно била упућена у Краљево или Крагујевац и ако је могла бити пребачена и другим путем до Краљева или Крагујевца? Ко је одлучио да хеликоптер по сваку цену мора бебу донети у Београд? Ко је одлучио да хеликоптер мора да слети на београдски аеродром иако је већ око девет увече било јасно да то није могуће?
Овде уопште није реч о било чијој хуманости или спремности да се спаси живот једне бебе. Овде говоримо о могућој свесној одлуци да се и живот бебе и животи лекара који су је пратили, као и животи чланова посаде хеликоптера, без озбиљнијег разлога угрозе, што је по све њих имало, како смо (у закаснелим вестима) видели, фаталне последице. На то, ви 16. марта имате да нам кажете једино да бисте и ви учинили све исто.
Уместо што претите извлачећи за уши из свог циркуског шешира по ко зна који пут Мишковића, којим машете уоколо и њиме плашите или увесељавате публику, најбоље би било да размислите о томе шта се заиста догодило 13. марта увече и да ли је то било неизбежно. Овде не говоримо о лажним докторатима, о чијој сте веродостојности напречац донели одлуку и све који се са вама не слажу прогласили непријатељима. Овде је реч о људским животима. Срамота је што својим пренагљеним изјавама унапред стајете у заштиту људи који би морали да објасне шта се заиста догодило те ноћи. Док год галамите и оптужујете друге уоколо, уместо да поштујете правила која важе за све грађане Србије, ви, председниче владе, такође представљате претњу по животе својих суграђана. Срам вас било.
Дејан Илић, Peščanik.net
