Кад је први пут била актуелно „легализовање објекта“ у Србији, мој покојни деда је поднео захтев за легализацију Управи ГО Гроцка, одељење за грађевинско-урбанистичке и комунално-стамбене послове. Захтев је поднео средином 2003 године.
- године, на нашу велику жалост, деда умире након краће болести.
12. априла 2017. године, или након 14 година након што је мој деда поднео захтев за легализацију, веровали или не стиже одговор из исте оне службе Управе ГО Гроцка да је потребно да допуни захтев?!
Да да, добро сте прочитали, НАКОН 14 ГОДИНА, а деда је мртав већ 12 година, а имовина преведена на другог!
Подвучена година када је предмет заведен. Испод, када је на исти одговорено.
Дакле, на један захтев предат у , ни мање ни више, ГРАДСКОЈ ОПШТИНИ БЕОГРАДА, надлежнима је требало 14. година да одговоре и то по старом добром рецепту „ФТ1П“ (фали ти један папир).
Ја заиста не желим ни да чујем икакво објашњење за ово, јер да ли оно уопште може да постоји? Да ли постоји објашњење да неко 14. година чека на било какав одговор и притом да добије овакав?
Не заиста, ко задњи изађе из Србије, нека угаси светло. Овакве ствари се не дешавају ни у Тунгузији, али се зато дешавају у главном граду Републике Србије .
Жељко Маторчевић
