Знам да ће сви рећи одакле сада то када се зна да је Америка већ деценијама носилац те титуле, али ако погледате могућности које Србија пружа видећете да Америка заостаје за нама.
У којој земљи човек са мало, или без, радног стажа и образовања може да буде директор неке велике фирме која је под контролом државе? Нигде, али у Србији то може.
Има ли државе у свету, која себе назива демократском, да председник врши све могуће функције у држави? Председник државе ради послове председника владе, и министара у сваком министарству појединачно, и директора било ког предузећа по потреби. Председник државе је и врховни командант и војни стратег. Он је војни планер и логистички организатор. Највише се разуме у доктрину и употребу оруђа појединачно. Он је и контролор лета и брине се где понеки хеликоптери иду, и шта раде. Геополитику има у малом прсту а о економији да и не говоримо. Пољопривреда је мачији кашаљ а право и правда су лимунада. Он је син сваке мајке и жеља сваке жене. Он је друг, брат и отац сваког „родољуба“. Он је прегалац, он је творац и ујединитељ.
Има ли то негде? Нема, али је било. Било од 1945 до 1980.
У којој земљи странку води члан главног одбора, а председник странке га слуша и аплаудира? У којој странци , или земљи, задњи говор на митингу држи члан а председник странке овацијама поздравља говорника? Где то члан главног одбора даје себи за право да претећи указује руководиоцима странке и државе да ако се он повуче нико неће гласати за њих? У ком свемиру члан једне странке номинује председника Скупштине и у напред најављује његове одлуке? У ком свету једино председник зна, и поставља све рокове, и ни један не испоштује а народ му и даље верује?
У којој земљи председницу владе, њен министар, ословљаваја са господине а опозиција је зове „чале“?
У којој земљи грађани не знају где станују и не знају где гласају? У којој земљи страни држављани имају право гласа само по пријави пребивалишта? У којој земљи часно је згазити изборна обећања и преварити сопствене гласаче? У којој земљи се разни „фрикови“ могу кандидовати на изборима и уз мало ветровите подршке, од позади, ући у парламент? У којој земљи се може јавно рећи да се запошљавају само оне жене које знају да се добро забављају? Да ли има земље у свету која се може похвалити да су једном лидеру парламентарне странке певали и свирали сви популарни певачи а да једино Бетовен и Шопен нису јер је дотични тада био мали? У којој земљи света лидери снимају и објављују снимке како ударају песницом и обарају већ отковане даске са сеоске тарабе? Има ли земље у којој лидери странака веслају у кајаку у кућном базену? У којој земљи света је крадуцкање добро а крађа лоше? У којој земљи грађани подржавају власт која им на сламку даје оно што им већ припада? У којој земљи пензионерима смањиш пензију а они те обожавају? У којој земљи не мораш да се пријавиш на биро за запошљавање јер би пријавом покварио статистику? У којој држави су брат, кум, гинеколог и синов ортак заштићене врсте?
Где у свету кафански уметници добијају националне пензује а пољопривредници цркавицу и минималац?
У којој држави глумци који су се окористили о буџет воде протесте против режима који их је хлебом хранио?
У којем то свету врхунски лекари напуштају ординације, лабараторије и операционе сале да би били градоначелници или министри?
У овој земљи је боље бити један од неколико који себе називају „сртручни жири“ и имати моћ да прегласаш десетине хиљада грађана. У овој земљи не одлучују грађани ко ће их представљати на ЕУРО Сонгу него медијски јавни сервис и и шака њихових „талентованих“ ,. Могли су само да пошаљу представника и уштеде нам новце и не излажу нас бруци. Данас слушам „Србија је изабрала представника за Еуро Сонг“. Није Србија изабрала, већ РТС !
Очигледно да не знамо да користимо могућности које нам овај ситем даје. Да ли смо глупљи од глупљих или смо просто само нормални па нисмо потребни? Ако смо паметни онда смо на листи за „одстрел“ јер за мање паметног је памет исто тако непредвидива као и паметном потези будале. Ваљда је то фаза кроз коју морамо проћи. Демократија је дала исте могућности свима. „Интелектуална“ већина се докопала позиција па сада памети не дозвољава ни да приђе јер им је памет нејасна и опасна. Интересантна особина глупости да је универзалност и јединке слично не размишљају за разлику од памети која се разликује од јединке до јединке. Глупост се лако уједињује и зна да збија редове а памет је некако порозна, сујетна. Она тражи различитост али има нешто заједничко са глупошћу а то је жеља за доминацијом и наклоност ка полтронизацији. И једни и други воле да се осете важни и моћни само што једни имају капацитет да ту моћ и компетенцију претворе у добро за друштво а ови други, скромнији, само за себе.
Неко је једном давно рекао „Дивим се човеку који може по цео дан да хода пуног стомака а празне главе“
Горан Пекарски
