Христос Воскресе драги Грочани
За Васкрс сам приредила акцију коју сам назвала, од милоште, „Љубављу до одговорности“ са жељом да учиним добро дело за нашу децу.
Очекивала сам, по протоколу, да акција буде најављена испред ГО Гроцка па да људи сазнају за њу. Зато сам и послала допис 18.04. Жеља ми је била да у центру испред платоа Општине делим поклоне, а они би учествовали логистиком. То се, нажалост није десило, јер се из Инфо службе нико није појавио да ову акцију забележи.
Прво ћу се осврнути на саму акцију која је протекла, упркос несарадњи општинске власти, задовољавајуће. Деца свих узраста, родитељи, баке, деке сви сретни. Пролазе па чују пилиће, окрену се и стану код кутије, онда као Српска домаћица послужим све који приђу Васкршњим јајетом, кажем да делим деци пилиће, пакетић. Смех, прича, било је богами и поклона за мене (споменућу бату Новицу Лацковића и оне који желе да остану инкогнито)
Сама акција „Љубављу до одговорности“ је урађена из разлога да се деца која су добила пилиће, науче одговорности према другом живом бићу. Желим да мало деци скренем пажњу са мобилног телефона, да дете научи шта значи живот, а и смрт ( ако неко пиленце угине). Такође, да дете научи шта значи бити одговоран за друго биће. Сматрам да дете које расте уз животињу биће сутра бољи друг, човек, родитељ. Сигурно и надасве боље и разумније дете. Према речима оних који су пришли штанду, моја идеја је наишла на изузетно одобравање старијих и подршку. Тако да од 150 пилета, остаде само десет који и тог дана одоше за село Манце.
Акција успешна, деца пресрећна.
А сад осврт на друго лице ове акције.
Драго ми је што се ово чита на Жиг Инфо. Зашто ова информација није на општинским друштвеним мрежама, објаснићу врло радо.
Годинама трпим једно префињено насиље у облику трачева, подметања ноге, одбијања, злоупотреба мог имена и рада, највише из кухиње кабинета председника општине Гроцка. Ко год био председник Гроцке, нађу се они којима је за циљ само једно- Светлана Цеца Урошевић мора бити тако окаљана, да ни у ком случају она не добије некакву помоћ, подршку или било шта друго. Искрено, питам се како сам са пројектима уопште прошла последње две године.
Заказан пријем код председника Општине Гроцка се није десио, иако је заказан два пута. Колико сам ја обавештена, председник нам Панта толико увређен неким абровима које су му пренели њему ближњи, да се просто чудим и питам шта сам ли ја то рекла? Пун кабинет поверљивих људи, а само једног знам рођак нам је (никад није ни питао да ли може нешто да помогне). Не знам ни ко су, нит сам икад села са било коме из кабинета, али ето знају они шта сам рекла. Па онако, дају ми као неки пријатељски савет, да своје акције објављујем на општинском сајту (видим колико су објавили позив и испратили) а не на Жиг инфо. Многи још имају у сећању и непрежаљену „Нашу Гроцку“ и Жељка Маторчевића. Сећам се кад сам пар пута отишла на састанке у општину Гроцка, па уместо да причамо о пројектима и послу, ја рибана због Жељка. Па ви сте сви оптерећени њиме, толико да прво што урадите кад дођете на посао „отворите“ Жиг Инфо, да видите да ли сте можда ту. Многи од вас сликају документа која су поверљива, па шаљете истом Жељку, а ја вас не питах „јел због родољубља или еврића“?
Драга господо а и госпође, не знам чиме сам заслужила да од мене страхујете, па измишљате све могуће начине да ме окаљате, унизите, омаложавате.. Могу вам рећи следеће: Сад сам на вашу реч радила акцију где сам само тражила логистику и ништа више. За ову акцију, ја сам узела позајмицу за добар део пилића, а само један привредник је дао свој прилог, који ћу вратити до краја маја. За вашу децу сам то узела и поклонила. Свих година сама поправљам и региструјем ауто. Хвала Драганчету на позајмицама, Бог му сваки корак позлатио.
Господо, сама плаћам рачуне, купујем поклоне,а нисам запослена. Ви што не знате ни у колико одбора седите ни колика вам је плата, само се смешкајте мојој муци. Ипак знајте да можете да ме мрзите, волите али сигурно сви би требало да ме поштују.
С поштовањем и наклоном, Светлана Цеца Урошевић
