Гледам те злобне особе које уживају у патњама других људи. Не знам зашто код нас баш све мора да буде на продају, па и оно најдрагоценије а то је част и достојанство. У свему увелико предњаче наше старије особе које су својевремено певале Титу и Слоби, а данас под велом некакве демократије, сахрањују сопствену државу.
Зато Вас молим , не будите гробари ове наше напаћене земље и немојте је сахрањивати ради својих потомака, јер на то немате право. Иза вас је прошлост, а пред њима је будућност. Једном смо чули једног политичара који изјави: ,,Ја сам свој посао обавио Југославије више нема“, да ли морамо да чујемо да и Србије више нема? Не губите достојанство због било кога и за било који новац који вам се удељује. Новац ће те потрошити али образ и своје достојанство нећете повратити, а сутра ће вас ваше потомство проклињати.
Све има своју границу па и љубав према свом владару. Сачувајте своја поколења јер ваша грешка као родитеља пратиће нашу омладину целог живота. Не можемо да будемо неми посматрачи и да учествујемо у патњама других људи. Морамо и сами нешто да предузмемо за будућност наше деце. Новац и моћ у погрешним рукама је велико зло Србије, а нико над нама не може да има моћ ако му је ми сами нисмо дали. Не дозволимо да заборавимо жртву оних који су нам дали слободу, морамо и ми да будемо храбри да би је сачували за нашу децу. Од себе отерајте страх и реците доста ,,Нећу да живим и радим за вашу децу него за своју“
Не знам да ли постоји загробни али искористите овоземаљски живот да би вас ваша деца памтила по добру, а не по злу.
Сви ћемо ми једног дана умрети јер нико није вечан.
Можда се овај текст неком неће допасти али за себе сам сигуран да ће ме памтити и жалити они што су ме волели, али ме исто тако никада неће заборавити ни они што су ме мрзели.
Милан Јовановић
