Kada sam pre par godina pričao sa jednim Jagodincem o opštim temama i kada smo se dotakli politike gde sam mu saopštio da blago njemu kad imaju Palmu a ne kao mi ove naše, on mi odgovori:
-Ma svi su oni isti lopovi. Razlika je samo u tome što naš Palma na 200 dinara bilo kakvih primanja u budžetu, za sebe zadrži 50 a ostali novac uloži..
Tako mi nešto reče taj Jagodinac koji me „baci“ u razmišljanje nakon tog odgovora. Posle kraćeg vemena, shvatih da ovi naši ostali političari funkcionišu po principu na 200 dinara pristiglog novca iz budžeta ne samo da sve zadrže za sebe, nego još podignu i kredit na tu sumu jer im je sve malo. I onda od tako podignutog kredita eto daju nama (ulože) 50 dinara!
Da stvar bude još još upečatljivija ovi koji ih taj neko pokrada, prezadovoljni su tim navodnim ulaganjem iako ga isto košta ko Svetog Petra kajgana.
Još jedan fenomen većine našeg naroda kada se prodaju za šaku *ovana. Taj fenomen je u poslednjih par godina veoma razvijen. Valjda od gladi i sve praznijih stomaka, šaka te materije bude zlatna vredna iako istu možete i pored kontejnera naći za džabe.
Negde tako u tom vremenu predsednik Grocke, Dragoljub Simonović od lopova broj jedan, kako je pisano u jednom mediju, postade odjednom „Čovek koji drži reč“
Samo pre desetak dana jedna dnevna novina objavi sraman čin „Estrade koja krade struju“. I to ni manje ni više nego na naslovnoj strani. Broj jedan, ili prvi u redu koji je bio prikazan od tih „lopova“ bejaše Dragoljub Simonović- Sima, predsednik GO Grocka. Stub srama te „elite“ predvodi lično Sima.
I tako prođe desetak dana, kad eto ga ponovo Sima u tim istim novinama. Samo ovoga puta nije lopov, već „ONAJ KOJI DRŽI REČ“! U tekstu se detaljno opisuju navodne realizacije onoga što je ovaj „prečastan lopov“ obećao, kao i da su ista ispunjena.
Zaboravilo se na sva prethodna pisanja. Te bahati direktor, te ovaj, te onaj i to sve u negativnom kontekstu… Ne nemojte sumnjati da je predsednik Simonović lično pisao tekst jer on slabo to zna. Pisanije ni po društvenoj mreži mu ne ide, gde koristi proste rečenice, a kamoli ovakav tekst da napiše. Ovo je ipak pisao neko malo školovaniji, ali i onaj kojem nije teško da pojede onu šaku što spomenuh malo pre zarad nekoliko evrića..
Što se tiče „čoveka koji drži reč“ eto poverovah odmah! Grejemo se već godinama na gas, a zadnji je potekao pred Novu godinu, kako je i bilo najavljeno u Vrčinu, a pre toga još pre tri godine u ostalim krajevima Grocke… Južni deo opštine pije vodu iz zamenjenih cevi, totalno hemijski čistu… Kaluđerčani odavno šetaju svojom promenadom a Gročanu konstantno igraju sportske igre u sportskoj hali… I tako mogu još da nabrojim na hiljadu „urađenih“ a pre toga obećanih stvari.
Znate, radilo se dugo na Železnici. Dok su se čukali vagoni uzimalo se po par kilograma kamena dnevno. Što upadnu u cipelu, što ovako neko razbaca pored pruge. Zatim sednete u direktorsku fotelju istog preduzeća, e tek onda imate kamenja koliko god hoćete. Pa onda lepo, transparentno, pošaljete kamione „pune kamenja“ do nekih svojih stovarišta ili, što da ne, i do svoje kuće. Tako lagerujete godinama i zatim postanete predsednik opštine. Onda zbog viška onog kamenja, nakon što ste izgradili vikendice, kuće, puteve ka svojoj kući, uzmete kao predsednik opštine raspišete tender za asfaltiranje i posipanje nekategorisanih puteva. Kako to biva, na konkursu pobedi sam predsednik. Krene tako predsednik da obećava puteve i onda zaista da se rade. Kako se rade putevi, tako se pune privatni džepovi novcem građana jer je već i tako kamen i asfalt svakako došao sa strane.
A narod ko narod, zaboravan. Pa sve tapše i viče bravo! Evo konačno da stignem do srušene škole i ambulante kamenim putem. Konačno da do svoje šume idem tucanikom, te mogu lepo da doteram drva kako bi se ugrejao zimi jer onaj gas nam nešto skup što nam uvedoše. Na kraju svega, da se odmorimo svi na sređenoj marini u Grockoj, prethodno prošetavši onom promenadom i odigranom utakmicom u sportskoj hali, gde smo se napili sveže Umčaračko- Pudarčke ne više „PU“ vode.
Eto to vam je ta šaka *ovana!
Željko Matorčević
