Напад на новинара Жељка Маторчевића, који је у уторак ујутро претучен, отворио је питање како ради Стална радна група за безбедност новинара основана пре годину и по дана. Испоставило се да се та група, која би требало да унапреди безбедност новинара, није састала од новембра прошле године када је већина новинарских удружења незадовољна радом тужилаштва замрзла свој статус. Први пут су се састали јуче и то после скоро годину дана, како би се договорили да ли ће и како „откочити“ рад.
Главни и одговорни уредник портала Жиг Инфо из Гроцке Жељко Маторчевић је у уторак ујутру претучен на сред улице и сломљена му је јагодична кост. Јавност је за овај напад сазнала преко његовог портала, а потом су се огласила и новинарска удружења.
Овај напад отворио је питање како функционише Стална радна група за безбедност новинара и шта конкретно њени чланови могу да ураде за угрожене колеге. Како се показало, тренутно -ништа.
Како су представници новинарских удружења рекли у разговору за Инсајдер, пет од шест удружења је „замрзло“ свој статус у групи. Тренутно су у току разговори чији би исход требало да буде „одмрзавање“ чланства у групи, а један такав састанак одржан је јуче.
Представник Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Недим Сејдиновић каже да је статус замрзут јер су сматрали да је Група неефикасна и нема резултате.
„Одлука о замрзавању је донета када је одбачена кривична пријава против нападача на новинаре на инаугурацији председника Александра Вучића. Ми смо ту одлуку схватили као јасан политички сигнал да не постоји воља да се било шта унапреди“, рекао је Сејдиновић.
Он је навео је одбацивање ове кривичне пријаве био само окидач да удружења привремено изађу из Групе, а да су главни проблеми то што нису успостављена основна правила по којима би Група требало да функционише.
„Сумњали смо да је заправо циљ да држава формирањем Групе само штиклира обавезу коју намеће Европска унија у Поглављу 23“, навео је Сејдиновић.
Несугласице и око појма новинар
Према речима представника удружења НДНВ и НУНС, чланови групе имали су несугласице због кашњења усвајања аката на које су се обавезали МУП и Републичко јавно тужилаштво, постављено је питање које информације МУП и тужилаштво могу да дају представницима новинарских удружењима у току истраге, као и на која кривична дела се рад Групе уопште односи. Чланови Групе спорили су се чак и око тога да ли је неопходно дефинисати појам „новинар“.
Статус у Сталној радној групи није „замрзло“ само Удружење новинара Србије. Душан Телесковић, члан Групе кога је делегирао УНС-а, каже за Инсајдер да је став УНС-а да је питање безбедности новинара значајније од свих међусобних разлика или виђења удружења, као и да је битно да остала удружења што пре одмрзну чланство.
„Сваки дан њиховог замрзавања је дан кашњења у побољшању безбедности новинара“, поручује Телесковић.
До 15. октобра одлука да ли Група наставља с радом
Група је јуче, након скоро годину дана паузе, одржала састанак на коме је расправљано о њеној будућности.
Представници НДНВ и НУНС-а су након састанка најавили могућност одмрзавања чланства.
Славиша Лекић, који је у име НУНС-а био на састанку, за Инсајдер каже да ће члановима неформалне коалиције, у којој су НУНС, и НДНВ, АОМ и АНЕМ, предложити да одмрзну статус и да ће одлуку донети до 15. октобра.
На састанку је најављено да ће МУП и тужилаштво донети упутства у случајевима угрожене безбедности новинара, план је и да се формира и подгрупа за промену и унапређење Кривичног законика, а радна група ће јавно да реагују на инциденте.
Матић: Успоставити СОС телефон који ће знати сваки новинар
Веран Матић, председник Комисије за истраге о убијеним новинарима и члан Групе којег је делегирао АНЕМ, подсећа да је до формирања Групе дошло уз притиске Европске комисије.
„Али то је остало на нивоу посматрачких састанака, није постигнут договор да се цела прича инситуционализује. Потребно је да се нешто уради одмах када је новинару угрожена безбедност, да се одмах пружи помоћ, да се одмах крене у истрагу. То би подразумевало да имамо особу која је испред радне групе задужена за СОС телефон, познат сваком новинару у Србију како би одмах добио информацију шта би требало да уради у случају претњи или било какве угрожености. Нажалост, иако постоји могућност да овакву еволуцију подржи ОЕБС и финансијски, нема разумевања у радној групи“, каже Матић.
Матић каже да је члановима Групе предложио да се изврше безбедносне процене за истакнуте новинаре истраживаче у Србији, како би се превентивно деловало на могуће претње и угрожавање живота.
„Ако колеге имају било каквих проблема, уколико полиција и тужилаштво раде споро или је неопходно хитно реаговање, новинари би требало да на, се јаве. Посао радне групе није да спроводи истраге, већ да ’погура’ полицију и тужилаштво да брже реагују и ураде свој посао“, каже за Инсајдер Драган Јањић, представник НУНС-а у Групи.
Које информације могу бити доступне новинарима?
Једно од питања о којем се дискутовало у Сталној групи за безбедност новинара је и које информације из истраге могу бити откривене представницима новинарских удружења који су чланови Групе. Представник Републичког јавног тужилаштва у овој групи Бранко Стаменковић за Инсајдер каже да у овом моменту није постигнут договор о томе.
„Не можемо да кршимо закон и не можемо да дамо било какву врсту информације, а да то законом није дозвољено. Саставили смо одређена правила око поступања у тој области, али чекамо да група проради. Ово питање је требало да одавно да буде решено, али је био замрзнут статус појединих удружења“, рекао је Стаменковић.
На питање Инсајдера која би разлика била између информација до којих могу да дођу представници медија који су у овој групи и они који нису, Стаменковић каже да „новинари са стране имају општи ниво информација“.
„Разлика је у томе што чланови Групе током разговора сами могу да увиде у ком правцу истрага иде и шта детаљније могу да питају. То је много живља комуникација и размена. Представници новинара у групи имају детаљнији увид у оно што можда новинари са стране ни не знају да треба да питају“, наводи представник РЈТ.
Стаменковић поручује и да је јучерашњи састанак прошао „добро и у конструктивном духу“, као и да се нада скоријем наставку рада у пуном капацитету.
Холандски модел заштите новинара
Како је Веран Матић рекао за Инсајдер, на јучерашњем састанку споменут је и холандски модел заштите новинара. У Холандији је пре три месеца месеца потписан споразум између полиције, тужилаштва и новинарских удружења о заштити новинара, јер је процењено да због притисака новинари одустају од рада на одређеним темама.
У споразуму холандског тужилаштва, полиције и медијских удружења наводи се да је неопходно да се развије апликација која би новинарима помогла да брзо и једноставно пријаве случајеве и добију информације шта могу да очекују.
Од полиције и тужилаштва се очекује брза реакција, регистровање свих случајева, као и да се настала штета услед напада на новинара наплаћује од починиоца. Истраге напада на новинаре према том споразуму имале би „висок приоритет“.
Споразумом је предвиђено и да новинари који су нападнути, као и послодавац буду обавештени о свом положају и могућностима током кривичног поступка.
МУП: Интензивна истрага у случају напада на Маторчевића
МУП је на питање Инсајдера шта је предузето у случају напада на Маторчевића навео да је полиција одмах по пријави догађаја изашла на лице места и о свему обавестила надлежно тужилаштво.
„У току је интензивна истрага овог случаја и полиција, по налогу надлежног тужилаштва, предузима све мере и радње из своје надлежности и интензивно ради на расветљавању свих околности овог случаја“, саопштили су из МУП-а Инсајдеру.
Иначе, Маторчевић је, како се види у службеној белешци у коју је Инсајдер имао увид, још у јуну прошле године полицији пријавио да „се боји за свој живот и безбедност“, као и да „није први пут да се осећа угрожено“.
У дану када је Маторчевић био претучен, портал Жиг Инфо пренео је његову изјаву: „Од свих пријава, на ретко које је одговорено или су пак стигли одговори ’због тога што није било више претњи, пријава се одбацује’“.
Према регистру НУНС-а, ове године је забележено 65 напада за новинаре. Од тога, регистрована су четири физичка напада, 45 притисака и 16 вербалних претњи.
