БЕОГРАД – 7. МАЈ 2025. – Јутрос је на телевизији Пинк у емисији „Ново јутро“ гост, између осталих, био и Славољуб Веселиновић, дугогодишњи в.д. директора Студентског културног центра (СКЦ) у Београду. Од 1993. године, када је СКЦ изгубио свој аутономни статус и прешао из руку Универзитета у Београду у руке Владе, односно Министарства просвете, Славољуб Веселиновић је на челу ове установе, са кратким прекидом. У континуитету он је в.д. директора 15 година. Петнаест година током којих је из личног реваншизма и анимозитета ову установу, према тврдњама студената, срозао на тај начин да је она изгубила своја два кључна епитета: студенте и културу.
У програму ове прорежимске телевизије Славољуб Веселиновић је, како студенти наводе, изнео безброј неистина о студентским програмима у „Ослобођеном СКЦ-у“, као и низ претњи студентима који се у тој установи налазе. Ово студенти тумаче не само као напад на студенте који предано раде на оживљавању СКЦ-а, већ и на студентске блокаде у целини.
Након блокаде СКЦ-а, 12. фебруара 2025. године, Управа и сви запослени ове установе позвани су били да се прикључе блокади, што су одбили, а на тај начин су се, према студентима, раздвојили студентски циљеви и циљеви дотадашњег СКЦ-а.
Приликом „ослобођења“ СКЦ-а од, како наводе, корумпиране управе, ниједан предмет није украден, као ни уметнина, нити је архива отварана, тврде студенти.
Занимљива је, према студентима, брига в.д. директора, који оптужује студенте да краду уметнине, предмете и техничку опрему, док СКЦ нема управника архиве скоро две године, од одласка у пензију последње управнице. Инвентар свих вредних предмета из архиве може сваког тренутка проверити бивша управница архиве, како једина познаје архив, а како је исти тај архив остављен да на њега пада прашина, упркос „душебрижништву“ в.д. директора.
Исто тако, мада директор ове установе тврди другачије, студенти наводе да знају да су плате исплаћене, на основу разговора са одговорним особама из финансија ове установе, као и разговора са запосленима. Бригу за нестанак струје, грејања и воде, коју в.д. директор исказује, тумаче као чисту претњу блокади.
В.д. директора, према извештајима, наводи и како се он брине за овај споменик културе са којег отпада фасада, и који чека своје последње дане до потпуне приватизације, која је, подсећају студенти, покушана 2016. године док је на челу Министарства просвете био Младен Шарчевић, а која је спречена захваљујући ангажману никог другог него студената.
Студенти наглашавају да су сви догађаји у СКЦ-у бесплатни и на улазу је могуће оставити донацију по жељи. Тврде да је в.д. директора пажљиво погледао симболичне карте које штампају од истих тих донација грађана, видео би и да немају исписану цену.
СКЦ је, захваљујући „студентској окупацији“ зграде и „недозвољавању добрим људима да у њој раде“, коначно продисао и вратио се својој првобитној намени, наводе студенти. СКЦ-у је враћен епитет студентског, као и културног центра, а током Априлских сусрета и давно изгубљени имиџ изворишта експеримента у култури, слободе и критичке мисли.
Студенти подсећају да су од 12. фебруара када су преузели СКЦ од „инертне управе слизане са данашњим властима и њиховим пропагандним апаратима“, захваљујући самоорганизовању, ангажману, ентузијазму и богатом знању, као и свом формалном и самообразовању, успели да организују:
- Априлске сусрете
- Прославу 54 године рада СКЦ-а
- БлокадниФЕСТ
- 9 СКЦ листа
- 10 изложби
- 18 перформанса (од чега је само један интервенција у простору након ког је исти готово реновиран, хобловањем и кречењем)
- 14 трибина
- 34 независних филмских пројекција
- 3 радионице
- 1 слободни радио СКЦ са 25 актуелних емисија
- Безброј музичких програма
Позивају све забринуте грађане да дођу у СКЦ и провере каква је „руина“ постао, будући да СКЦ није блокиран већ ослобођен.
Захтеви студената ослобођеног СКЦ-а су јавно доступни и истакнути на улазу у ову установу, а поводом исказа и претњи током јутарњег информативно-таблоидног програма телевизије Пинк имају да кажу једно: ДО ИСПУЊЕЊА ЗАХТЕВА.
Овакав наступ, према студентима, типичан је одраз бахатости која је кулминирала постављањем Дејана Вука Станковића на чело Министарства просвете, као „овековеченог злостављача“, те ни тиме нису изненађени од овдашњих власти.
Наводи се у саопштењу студената ослобођеног СКЦ-а.
