Ова зима, једна од најтоплијих, није утицала само на лако „преживљавање” крпеља и смрдибуба, већ и других „напасника”, а међу њима и комараца. Минули период погодовао је опстанку женки обичног комарца и оне већ сада излазе из својих зимских скровишта и почињу са полагањем јаја, односно започињу нову генерацију, кажу у Заводу за биоциде и медицинску екологију.
– На бројност комараца на почетку сезоне, осим температуре, утиче и расположивост водених површина на које женке полажу јаја. Пролеће са мало падавина, а зима са мало снега чије би отапање подигло водостаје неповољни су услови за развој многих врста комараца на почетку сезоне – кажу у Заводу.
Први комарци који се јављају су речни. С обзиром на то да ова врста проводи неповољне зимске услове у стадијуму јаја на тлу, обилне пролећне падавине и високи нивои река су, поред одговарајуће температуре, оптимални услови за њихово развијање и појаву у току пролећа.
– Од тога какво време буде почетком априла знаће се нешто више каква нас сезона, када је реч о комарцима, очекује – објашњавају у Заводу.
У престоници је у последњих десет година најраспрострањенији обични или кућни комарац и то од 81 до чак 98 одсто. Ларве ове врсте комарца развијају се у каналима или сталним и привременим барама богатим органском материјом у распадању која им служи као храна. Насељавају, претежно, урбану средину пошто женке ту имају велики избор „жртава” за крвни оброк. Активне су у сумрак и у зору и често у становима и кућама досађују становништву.
– С обзиром на то да крвни оброк женке узимају од птица (које су резервоар вируса), али и од људи, ова врста комарца преноси вирус Западног Нила. Овај вирус код људи изазива грозницу Западног Нила, али су људи споредни домаћини па не могу да пренесу вирус даље – кажу у Заводу.
Осим домаћих „крвопија”, на нашим просторима обитавају и азијски тиграсти комарац, а од пре четири године и јапански комарац.
Азијски тиграсти комарац се у последњих двадесетак година раширио по многим европским земљама. Из Азије на европске просторе стигао је у време када је била развијена трговина половним гумама. Јаја ових комараца налазила су се у њима и могла су да издрже дуже периоде суше. Али, било је довољно да падне киша и у гумама остане вода да се они развију. На наше просторе стигли су и „залепљени” на лишћу украсних биљака, попут срећног бамбуса. Овај комарац је на листи 100 најинвазивнијих врста на свету. Претпоставља се да се код нас усталио од 2017. године. Прилагођен је на полагање јаја и развој у различитим предметима који садрже мале запремине воде – гуме, конзерве, тегле, кофе, бурад за воду, шахтови, вазе на гробљима, напуштени чамци, запуштене фонтане…
– За разлику од обичног комарца, женке тиграстог хране се крвљу у току дана на отвореном простору, али се све више прилагођавају начину исхране и у затвореним просторима. Списак домаћина укључује човека, домаће и дивље животиње, гмизавце, птице, чак и водоземце. Ова врста је успешан вектор вируса који изазивају грознице и могу пренети паразитске нематоде такозваног срчаног црва – објашњавају у Заводу.
Сродна врста азијском тиграстом комарцу је јапански комарац. На простору европског континента први пут је забележен 2000. у Француској.
– У Србији је његово присуство забележено 2018. године на граничном прелазу са Хрватском, а 2019. је детектован и на територији Лознице. Врста је веома распрострањена у Хрватској, а има је и у Босни и Херцеговини где је откривен 2017. Основне карактеристике животног циклуса сличне су азијском тиграстом комарцу. Сматра се да је одговарајући вектор за трансмисију вируса Западног Нила као и других вируса који изазивају различите облике енцефалитиса. На основу неких истраживања сматра се да може пренети и денга и чикунгуња вирусе – рекли су у Заводу.
Обе врсте инвазивних комараца се од наших „домаћих” разликују по величини и боји тела. Азијски тиграсти комарац се лако препознаје. Мањи је у односу на домаће врсте комараца, а боја тела му је црна. На леђној страни грудног дела, целом дужином од главе до почетка абдомена, налази се равна бела пруга. Ноге су са наизменичним белим и црним пругама, а врх последњег чланка на задњем пару ногу му је потпуно бео. Одрасле јединке јапанског комарца су веће у односу на азијског тиграстог комарца. На леђној страни грудног дела налази се пет карактеристичних линија. Тело јапанског комарца одликује светлија боја тела и постојање мањег контраста између основне боје тела и боје шара.
