Сведок је у излагању, међутим, остао при исказу датом средином јула да је Симатовић био „главни командант“ српских јединица које су у новембру 1991. године починиле злочине над Хрватима током напада на село Саборско.
Тадашњег оперативца Службе државне безбедности (СДБ) Србије Симатовића (67) и шефа те службе Јовицу Станишића (66) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95.
У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.
Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.
На челу злочиначког удружења био је, према тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.
Током унакрсног испитивања, Симатовићев бранилац Михајло Бакрач тврдио је да сведок није имао непосредна сазнања о томе ко је командовао нападом на Саборско, већ да је о томе само чуо.
РФЈ-066, који је тада био припадник милиције САО Крајине, близак тамошњем министру унутрашњих послова Милану Мартићу, потврдио је да је то чуо од Мартића.
Бранилац Бакрач подсетио је потом сведока да је на првом процесу Станишићу и Симатовићу тврдио да је српским снагама током напада на Саборско командовао сам Мартић.
„Шта је тачно – да је командовао Симатовић или Мартић?“, питао је Бакрач.
„И једно и друго је тачно“, одговорио је РФЈ-066.
Хашки трибунал је раније Мартића правснажно осудио на 35 година затвора због злочина над Хрватима у самопроглашеној Републици Српској Крајини.
На сугестију браниоца Бакрача, сведок је потврдио да Симатовић није 1991. године командовао у логору за обуку српских снага код Книна.
Упитан да ли је тачно да Симатовић „није водио обуку, нити је командовао у логору у Голубићу“?.
„Да, то је тачно за логор у Голубићу“, одговорио је сведок посредством видео-везе из прекоокеанске земље у којој живи.
У главном исказу, РФЈ-066 је изјавио да је шеф СДБ Србије Станишић, посредством свог помоћника Симатовића 1990. до 1992. године наоружао, обучио и контролисао српске јединице у САО Крајини, које су злочинима прогнале тамошње Хрвате.
Док га је додатно испитавала тужитељка Грејс Харбур, сведок је потврдио да су се обични полицајци у Книну 1990. године плашили Симатовића, да „нису хтели да користе оружје“ и да су „искакали кроз прозоре полицијске станице кад би видели Симатовићеве џипове марке ‘пух'“.
На питање шта се променило до лета 1991. када је милиција САО Крајине учествовала у борбеним операцијама, РФЈ-066 одговорио је да „то нису били обични полицајци, него добровољци“ из логора у Голубићу који је формирао Симатовић, а у којем је обуку водио Драган Васиљковић звани Капетан Драган.
Сведок је потврдио да је, као припадник милиције САО Крајине, добио легитимацију МУП Србије.
Поновљени процес Станишићу и Симатовићу биће настављен у уторак, 29. августа, исказом следећег сведока оптужбе.
Првооптужени Станишић не присуствује суђењу зато што га је расправно веће пустило на привремену слободу до 27. септембра. У судници га заступају браниоци.
После првог суђења, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је у мају 2013. године Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.
Апелационо веће Трибунала усвојило је 15. децембра 2015. године кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.
