Турске оружане снаге у уторак су обориле руски авион близу турско-сиријске границе и опасно заоштриле сукоб који се шири све брже и све непредвидљивије, наводи се у опширној анализи ЦНН-а.
Вратимо се корак назад и погледајмо шта је све изазвао рат у Сирији: само неколико дана после напада у Паризу – једног од највећих терористичких напада на европском тлу после Другог светског рата – и док је Брисел, незванична престоница Европске уније, и даље делимично паралисана, једна чланица НАТО оборила је руски борбени авион.
Да се то догодило током хладног рата, већ бисмо се спремали за могућност избијања нуклеарног рата.
На срећу, тај конфликт је окончан. Уместо да унесе нуклеарну шифру, руски председник Владимир Путин затражио је одржавање хитног заседања Савета безбедности УН, а НАТО је сазвао други хитан састанак.
Иако су се и Русија и Турска хвалиле тиме да се боре против ИСИС-а, непријатеља света, чињеница је да и једна и друга имају сопствене циљеве на уму
Ове потезе не треба погрешно протумачити као доказ смирености; гневна Русија је Турску назвала “саучесником терориста”, а Путин је упозорио на “озбиљне последице”. При том су ово само последњи у низу догађаја које је покренуо најсложенији сукоб на свету.
Убрзо након масакра у Паризу, папа Фрања је изјавио да су терористички напади део Трећег светског рата. Међутим оно што поприма облик светског рата у овом веку јесте сам рат у Сирији.
Сиријски сукоб, који је постао кобан 2011, када је председник Башар ал Асад на позиве на демократију одговорио масакрирањем демонстраната, постао је глобални вртлог насиља, црна рупа која гута друге сукобе. Дан за даном, расте број сукоба и ривалстава која утичу на распламсавање борби у овом делу Леванта, доносећи нову оружану силу и више регрута.
У игри је велики геополитички улог
У игри је још већи геополитички улог
Све је почело од сукоба продемократских активиста и Асадових снага; он је привукао читаву збирку противничких наоружаних опозиционих група. Окренуо је умерене против екстремиста и екстремисте против ултраекстремиста.
Бесни између шиита и сунита и између Арапа и Иранаца. Либански Хезболах, који подржава Иран, бори се против милиција које подржавају Арапи из Персијског залива. Ал каидин Фронт ал Нусра конкурише Исламској држави, Курди ратују против Исламске државе и против сиријске војске, а Турска ратује против Курда, док се неодлучно бори против Исламске државе и инстинктивно тежи Асадовом одласку.
Има још много тога што би за собом могло да повуче значајне геополитичке последице. Ту су Русија, САД и “коалиција против ИСИС-а”, а ускоро и блок Француске за борбу против ИСИС-а.
Курдски борци у Сирији
Иако су се и Русија и Турска хвалиле тиме да се боре против ИСИС-а, непријатеља света, чињеница је да и једна и друга имају сопствене циљеве на уму, због чега обарање руског авиона у уторак неће бити одбачено као случајност на ратној позорници.
Русија је у Сирији не зато да би победила ИСИС, већ да спасе Асадов режим као трајног руског савезника. Турска има два циља: жели да сломи крила Курдима, који стреме ка независности, али такође и да свргне Асада.
И док се циљеви Турске разликују од циљева савезника НАТО – нарочито зато што је Анкара углавном игнорисала ИСИС, непријатеље Курда – НАТО савез је углавном сагласан када је у питању антипатија према Асаду.
У игри је још већи геополитички улог. Русија ради на томе да уништи амерички углед на Блиском истоку, дајући подстицај Путиновом плану за изазивање и пркошење Вашингтону.
„Ово је тек почетак“
Упадљиво је да овога пута Сједињене Државе одбијају да се укључе – то је жеља јавности да остане ван сукоба, да каже: “Ово није наша борба”
Док је Барак Обама покушавао да убеди Америку да веома умерена настојања за сузбијање и деградирање ИСИС доносе резултате, Путин је упутио огромну војну снагу у Сирију и дао сукобу ново обличје.
Асад је можда био на ивици да изгуби власт, али Путин, који се сада бори на истој страни као Иран и Хезболах, побринуо се да се то не деси у скорије време. После напада ИСИС-а у Западној Европи, чини се да су још већи изгледи да се Асад одржи на власти.
Ово је тек почетак. Свако у овој борби има непријатеље и пријатеље на супртоним странама.
Овако изгледа светски рат: чудни савезници, супротстављени планови, савези створени са одређеним циљем.
Припадници Исламске државе
У “Сиријском светском рату” већ учествују бројне земље. Прошле године, САД су саставиле широку коалицију од преко 60 држава. Од Јужне Кореје до Аустралије, владе тих земаља су у различитом степену учествовале у борби против Исламске државе.
За то време, Исламска држава је проширила оперативно подручје. Има нове огранке и њени следбеници нападају циљеве широм света. Организација са седиштем у Сирији не само да контролише територије у Сирији и Ираку; њени следбеници имају снажан утицај у Либији, на египатском Синајском полуострву, у Нигерији и другим деловима Африке.
Списак група које тврде да су одане самопроглашеном калифату захвата десетине хиљада километара, па их има и у Авганистану, Индонезији, Пакистану, Алжиру и Филипинима.
Велики број људи различитих националности погинуо је у Сирији и Ираку. Међутим, терористичка пропаганда Исламске државе објавила је убиства Американаца, Британаца, Египћана, Јапанаца, Корејаца, Кинеза и цивила других националности.
Избеглице из Сирије стигле су чак до Уругваја, а у терористичким нападима појединаца повезаних са сиријским борцима убијени су не само људи у Сирији, Ираку, Либану и Турској, већ и у Канади, Француској, Аустралији, Нигерији, Данској итд. Да не заборавимо Египат, где је пре недељу дана, уверени су обавештајни стручњаци и руске власти, руски путнички авион намерно оборен.
Да ли све ово звучи као светски рат?
Када кажемо “светски рат”, обично мислимо на два велика сукоба 20. века.
Упадљиво је да овога пута Сједињене Државе одбијају да се укључе – то је жеља јавности да остане ван сукоба, да каже: “Ово није наша борба”.
„Није извесно колико ће то потрајати. Али можда би требало да се сетимо да су ти ратови окончани тек када САД више нису могле да се праве да их не погађа брутални сукоб који бесни хиљадама километара од америчких обала“, наводи ЦНН.
цнн.цом / М.А. Блиц
