Доналд Трамп је према најновијим анкетама по први пут престигао своју супарницу Хилари Клинтон у трци за Белу кућу. Да ли је време да престанемо да се смејемо и почнемо да бринемо?
Резултате је поставио сајт “RealClearPolitics” (RCP) који приказује просек свих националних анкета које су Американцима поставиле питање – кога би радије изабрали за председника између Трампа и Клинтонове, што је, по свему судећи, неизбежан сценарио. Резултати су показали да је Трамп престигао некадашњу прву даму за 0,2 одсто, што можда јесте мала, али врло значајна предност. Чак су и поједини аналитичари у РЦП нагласили да је можда дошло време за панику.
Одложити панику
Ипак, иако ово можда јесте први пут да је Трамп повео према резултатима РЦП, врло близу је био и у септембру и децембру прошле године. Предност Хилари Клинтон осцилирала је од 11 до 0,6 одсто, па су Трампови опоненти имали разлога за панику и раније.
Стручњацима је требало, с друге стране, доста времена да прихвате чињеницу да је Трамп довољно популаран да освоји републиканску номинацију, а делује да им пребацивање фокуса на шансе да освоји и Белу кућу иде још спорије.
Један од разлога зашто раније није дошло до панике јесте веровање да је мерење америчког јавног мњења пред изборе лош предиктор. До избора је остало још шест месеци и људи лако мењају мишљење. Постји, међутим, и друга теза, да људи тешко мењају мишљење када ситуација постане очајна, пише „Гардијан“.
Резултати последњих шест председничких избора у САД показују да су 31 држава “сигурне”, однсно да традиционално гласају за исту странку. Стога се већина фирми за испитивање јавног мњења фокусира на такозване “свинг” државе које могу да превагну резултат попут Аризоне, Флориде, Северне Каролине, Охаја и Западне Вирџиније. Досадашња истраживања показала су да тренутно ниједан кандидат нема значајну предност у тим државама, па противници Трампа могу још мало да сачекају са паничарењем.
Анкете на пиједесталу
Просек РЦП није савршени политички барометар како се пречесто представља. Он служи више као додтани податак онима који се учествују у трци за Овални кабинет. И то је само по себи проблематично будући да се предвиђања не могу формирати на основу једног броја јер број гласова не значи нужно и освајање избора. Свака држава има различити број електоралних гласова, па је важно колико је подршка одређеном кандидату распрострањена кроз земљу.
Победе демократа у гушће насељеним државама које носе већи број електоралних гласова, могу превагнути наспрам “обичних” гласова. Барак Обама је 2008. однео 68 одсто електоралних наспрам 53 посто “обичних” гласова. Клинтонова може да рачуна на традиционална демократска густо насељена упоришта као што су Њујорк, Њу Џерси, Илиноис и Калифорнија. Други проблем са РЦП резултатима јесте што узимају просек последњих пет спроведених анкета. То значи да 0,2 процента предности може значити различита гледишта уколико погледамо последњих пет анкета:
АБЦ Њуз/Вашингтон пост: Трамп води за два процента
НБЦ Њуз/Вол Стрит журнал: Клинтонова води за три процента
Расмусен: Трамп води за пет процената
Фокс Њуз: Трамп води за три процента
ЦБС Њуз/Њујорк Тајмс: Клинтонова води за шест процената
Анкете имају различите резултате јер користе различит метод испитивања јавног мњења. Иако су скоро све спроведене у релативно кратком временском размаку, НБС/WСЈ и “Фокс Њуз” врше испитивање само међу регистрованим гласачима, Расмусен интервјуише “вероватне гласаче”, док АБЦ/Вашингтон пост једноставно разговарају са одраслим људма од којих су 82 одсто регистровани гласачи.
Све тврде да располажу са “националним репрезентативнним узорком”, али ниједна кућа неће објавити податке о томе на чему се заснивају њихови испитаници. Можда су питали само два човека у Ајови, никад нећемо сазнати.
Битна је и методологија. Већина анкета у фуснотама напомиње на различит степен тачности. АБЦ/вашингтон пост тако приваљују маргиналне грешке +/- 3,5 одсто. То значи да Трамо можда уместо два процента има 5,5 одсто предности, или Хилари води за 1,5 процената.
Анкетирање је далеко од савршеног. Како би се најбоље разумело шта ће се догодити у новембру, најбоље би било фокусирати се на изборне карте, демографију, и најважније од свега, забринутост бирача.
Ипак је ОК мало панике
оврх свега, подаци се не смеју комплетно занемарити и већ сада показују, ако ништа друго, да ће трка бити и више него неизвесна. Анкете су само део тога. Демократе које мисле да ће Клинтонова против Трампа бити лака победа, сами себе заваравају. Економија није лоша, али не и довољно снажна да погура кандидата актуелне партије на власти. Такође, Обамин рејтинг није превелик, а амерички гласачи имају тенденцију да бирају исту партију три пута заредом уколико је претходни председник био популаран.
