Тврдње белгијски медија да су џихадисти планирали напад на нуклеарну електрану Тијанж у граду Шарлоа изазвале су праву панику у Европи. Да ли су напади на нуклерана постројења у Европи реални? Све већи број европских званичника верује да јесу.
У свету постоји око 1.000 нуклеарних електрана. Већина њих изграђена пре 1975. године, због чега су рањивије на потенцијалне нападе у односу на новоизграђена постојења чији је степен безбедности виши. Поред потенцијалне опасности самог напада на постројења, страхује се од могућности крађе радиоктивног материјала.
Према речима бившег британског министра одбране Мајкла Фалона џихадисти знају да рукују нуклеарним наоружањем.
– Најважније је да спречимо терористичке групе да дођу до њега на европском тлу. Британија има веома ригорозне контроле кад је у питању извоз осетљивих технологија. Пооштрене контроле треба да уведу и остале земље – рекао је Фелон након напада у Бриселу.
Европски медији, позивајући се на изворе блиске европским безбедносним службама, пишу да су џихадисти имали додира са опасним материјалима у Ираку и Сирији пљачкањем војних складишта одакле су крали отрован гас сарин и употребљавали га у нападима. ИСИС је могао да се домогне нуклеарног материјала у Ираку, од којих би могли да направе бомбу, али то још увек нико није спреман да потврди.
Да су напади на нуклеране електране реална могућност, потврдио је и Јукија Амано, челник Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА).
– Тероризам се шири и не може се искључити могућност употребе нуклеарног материјала. Државе чланице морају да покажу повећано занимање и да појачају безбедност – рекао је Амано.
Збринута је и Немачка које је од суседне Француске тражила да затвори најстарију нуклерну електрану у Европи, Фесенхајм. На овај захтев француска агенција за нуклеарну безбедност одговорила је саопштењем у ком се тври да за тако нешто нема резлога.
Оно што је покренуло талас панике је писање медија који су тврдили да је првобитни план бомбаша самоубица у Бриселу био је напад на белгијске нуклеарне електране, али је хапшење Салаха Абдеслам променило је њихове планове. Истражитељи сматрају да су се терористи осетили угрожено па су се зато окренули ка „лакшим циљевима“ убијања експлозивом што већег броја људи на јавним местима.
Лист „Дернијер ер“ објавио је да су браћа Ибрахим и Калид Бакрауи поставили скривену камеру испред куће директора развојног програма система белгијских нуклеарних централа, а у једној рацији и хапшењу осумњичених за везе с исламским тероризмом истражни органи су открили ту камеру са снимцима у трајању од десет сати.
Влада Белгије појачал је обезбеђење од 170 војника око нуклеарних централа.
М. Б. Блиц
