“Одувек смо знали да постоји проблем са загађењем, јер га видимо. Зими смрди. Ако отворим прозор своје спаваће собе док учим чини се да ћу да се угушим. Ако идем да прошетам пса, морам да се пресвучем кад се вратим, јер се све осећа”, каже за ББЦ Коста Барсов који живи у Скопљу.
Сваког дана зими, 16-годишњи Барсов на свом телефону отвара АирЦаре апликацију и проверава ниво загађења у главном граду Северне Македоније.
“Два су сензора за загађење близу моје куће и зими је увек загађено”, помиње Барсов.
Ако је на апликацији зелени круг, ваздух је у околини прилично чист. Ако је жут, постоји некакво загађење, али у границама које прописује ЕУ. Ако је круг црвен или мрк, загађење прелази границу и опасно је по здравље.
Апликација је постала основно алат за Барсова и његове суграђане у граду где сваког интересује колики је ниво загађења и колико је он лош. Као резултат тога, она је изазвала све већу свест и забринутост о градском ваздуху.
“Много људи користи апликацију. Мој ујак има астму и он то увек проверава”, додаје Барсов, који је члан локалног покретаа “Петак за будућност”, омладинског удружења за борбу против климатских промена.
Редовно на врху
Скопље се редовно налази на врху листе најзагађенијих градова у Европи, а понекад и у свету. У 2018. години, нивои ПМ10, сићушних честица загађивача величине 10 микрометра штетних по здравље људи, премашили су границе ЕУ током укупно 202 дана.
Иако Северна Македонија није део ЕУ, она је ушла у преговоре о приступању и има на неки начин обавезу да испуни стандарде квалитета ваздуха у Европи.
Тренутно је Светска здравствена организација проценила да око 4.000 прераних смрти годишње у Северној Македонији може бити последица загађења ваздуха, док се процењује да ће загађење град коштати између 570 и 1.470 милиона евра.
Оштра комбинација
У граду, како истиче Барсов, увек се осећа оштра комбинација дима из аутомобила и паљевине сваки пут када изађе испред свог стана, а грло му је редовно надражујуће. Он додаје да загађење толико утиче на квалитет његовог живота да је то један од разлога што он и његови пријатељи планирају да се преселе у иностранство након студија.
“Стварно ме одбија да живим овде. Три месеца сваке године не можете заиста да изађете напоље или чак отворите прозор. То је тако депресивно”, поручује младић.
Они сигурно нису једини који би напустили Северну Македонију да избегну загађење. Светска банка је 2017. проценила да једна трећина дипломираних студената из ове државе већ живи у иностранству.
Сиромаштво као предуслов
Неколико фактора изазива смог, али сви имају једно заједничку црту – сиромаштво.
Просечна месечна плата у земљи је 250 евра и многи људи могу себи да приуште грејање домова само спаљивањем дрвета, пелета на биомасу, а некада и сагоревањем пластике. Стари аутомобили који не задовољавају ЕУ стандарде о емисијама увозе се и продају јефтино, а јавни превоз је ограничен.
Електране и индустрија такође играју велику улогу у загађењу. Сав тај мутни ваздух заробљен је изнад града на високим планинама свуда около. Зими, температурна инверзија ствара “печат” топлог ваздуха над долином који у себи блокира хладан ваздух. Сав производни дим и смог се тада “заглаве” овде.
Апликација живот значи
Да је Скопље најзагађенији град у Европи постојала је релативно мала свест о томе пре појаве АирЦаре апликације. Њу је мање-више случајно развио 2015. године Горјан Јовановски, тада 22-годишњи студент инжењерства.
“Покушавао сам да научим како да развијам апликације за андроид, али у то време нисам имао нарочито интересовање за питања животне средине”, каже Јовановски.
Наводи да је прегледао владину веб страницу како би добио неке идеје када је наишао на бројке загађења, које су прикупљене од државних мерних станица.
“Знао сам да постоји загађење, али нисам знао колико је то лоше. Гледао сам податке и помислио да су ови бројеви превисоки… Можда је нека грешка? Да ли сензори раде како треба? Не знам ништа о загађењу, па сам морао све да истражим”, тврди творац апликације.
Јовановски је направио апликацију и пустио у промет, али каже да није био спреман за то колико је она брзо стекла популарност.
“То је заправо проузроковало техничке проблеме јер није било оптимизовано за толики број корисника. Људи су на друштвеним мрежама делили снимке екрана са мобилних телефона о нивоима загађења. Неки су почели да користе црвени круг преко својих профила на друштвеним мрежама у знак бунта”, истиче Јовановски.
Горан Митровић Нова.рс
