У Немачкој, која спада у најбогатије државе света – сваки шести грађанин је на ивици сиромаштва. Ко све спада у сиромашне у Немачкој и колико је новца неопходно да би се преживело и живело у овој земљи?

Бескућници који спавају на улици, мајке које се одричу оброка да би било више за децу, пензионери који у контејнерима траже пластичне флаше.

Иако је Немачка са 83 милиона становника једна од најбогатијих земаља света, 13, 8 милиона људи овде у земљи су на ивици сиромаштва или живе у неимаштини. Ово су подаци из актуелног извештаја о сиромаштву који једном годишње објављује немачка кровна организација добровољних носилаца социјалне и медицинске неге (дер Паритäтисцхе Wохлфахртсвербанд). А немачка Влада у свом извештају о сиромаштву констатује све већијаз између богатих и сиромашних.

То не значи да људи у Немачкој умиру од глади или хладноће јер им нико не помаже, или да умиру од болести јер немају приступ медицинској нези. Постоји у социологији разлика између апсолутног сиромаштва, када људи не могу да задовоље основне потребе и релативног сиромаштва, које се мери просечним животним околностима једног друштва.

Неравномерна расподела богатства и сиромаштва

На светској листи по богатству Немачка је прошле године била на двадесетој позицији. Критеријум је бруто домаћи производ по глави становника. У Немачкој та вредност износи 50.700 америчких долара. На првом месту је Луксембург са 136 000 америчких долара по глави становника. Десет најсиромашнијих земаља света налазе се у Африци, а најсиромашнија земља је Бурунди са 270 америчких долара бруто домаћег производа годишње по глави становника.

Сиромаштво – питање дефиниције

Док у најсиромашнијим земљама света људи обично живе у апсолутном сиромаштву, људи у Европи су у правилу погођени релативним сиромаштвом. Они морају да живе са битним материјалним ограничењима. У Европској унији је онај ко има мање од 60 одсто просечног дохотка месечно на располагању или угрожен сиромаштвом или сиромашан. Ако неко има мање од 50 одсто просечног дохотка, онда је веома сиромашан.

У Немачкој су самци који примају мање од 1148 евра месечно сиромашни. Самохране мајке са малим дететом су сиромашне када примају мање од 1492 евра, а родитељи са двоје деце важе као сиромашни ако имају примања испод границе од 2410 евра.

Сиромаштво упркос обезбеђивања основних потреба

Немачка се дефинише као социјална држава. Ко не може да нађе посао или није у стању да ради, а нема приходе, добија основну социјалну помоћ. Колоквијално се она зове Харц ИВ. Добија се новац за животне трошкове, а трошкове за кирију, грејање, воду и здравствено осигурање преузима држава. 2020. је у Немачкој тако живело 5, 3 милиона људи – са делимичним или укупним пакетом помоћи Харц ИВ.

Ко сам подиже дете добија 449 евра месечно. За тај новац морају да се плате животне намирнице, одећа, средства за одржавање хигијене, интернет, телефон и струја као и сви други трошкови домаћинства.Ако два сиромашна човека живе у заједници онда они добијају по 404 евра. Али за свако дете се у зависности од узраста плаћа између 285 и 376 евра.

Колико је човеку потребно за живот?

Организације које се баве помагањем сиромашнима стално наводе да основно социјално осигурање не спречава сиромаштво и није довољно за истинско учешће у животу.

Влада намерава да повећа основне издатке за сиромашне од 2023. Тада ће основна помоћ износити 502 евра. Социолог који се бави темом сиромаштва Кристоф Бутервеге сматра да то неће бити довољно. Он мисли да је 650 евра најмања сума која гарантује „достојанствен живот” и нормалну, здраву исхрану.

Основна сума је заиста резултат тесне рачунице. За храну се рачуна пет евра дневно по особи . „Како би то било довољно, сиромашна домаћинства често купују мање хране или купују намирнице лошијег квалитета”, каже се у прошлогодишњој анализи Фондације Хајнрих Бел. Фондација која је блиска Зеленима у том контексту употребљава израз сиромаштво исхране.

И пензионерима је тешко

Инфлација погоршава ствари па су угрожени и они којима до сада није била потребна помоћ. Све је више људи који не могу да плате повећане цене хлеба, млека, поврћа и воћа у самопослугама.

То се види и на 960 места у Немачкој на којима организација Тафел (сто) сакупља и расподељује сиромашнима животне намирнице које су у добром стању али би им ускоро истекао рок трајања. Године 2020. је ове услуге користило 1, 1 милиона људи, а у међувремену их је два милиона.

Сиромаштво све више погађа старије људе.пензије су премале – чак и после вишедеценијског рада. Жене су више погођене од мушкараца, пошто су чешће радиле непотпуно радно време, а и слабије су плаћене. Једно истраживање Фондације Бертелсман предвиђа да ће 2036. око 20 одсто пензионера бити погођено сиромаштвом у старости

Скривено сиромаштво

Додуше, пензионери којима је пензија мала могу да затраже додатно новац из основног социјалног осигурања, исто као људи који раде али су им примања недовољна, или људи који раде само пола радног времена јер подижу децу. Многи људи се устручавају да оду у институције и признају да им је потребна помоћ.

Резултати различитих истраживања показују да скоро две трећине људи који би имали право на додатну социјалну помоћ због стида то не чине. Старији људи покушавају радије да више раде. Макар по неколико сати или један дан у недељи. Или скупљају пластичне флаше у контејнерима да би зарадили понеки евро.

Сиромаштво упркос послу

У Немачкој расте број људи који упркос послу са пуним радним временом не могу да покрију основне трошкове својим дохотком. Додуше, минимална сатница је повећана на 12 евра. Самац који ради пуно радно време тако заради нето плату од 1480 евра. Номинално је то изнад границе сиромаштва, али инфлација обезвређује његов доходак.

И студенти добро знају тај проблем. Ако живе од студентског кредита, он износи максимално 934 евра месечно – укључујући и субвенцију за станарину и здравствену заштиту. То је знатно испод релативне границе сиромаштва у Немачкој.

Нема побољшања на видику

Немачка Влада ће потрошити 200 милијарди евра да би ублажила последице раста цена енергената. Али тиме неће ни изблиза бити поокривени сви додатни трошкови, а према предвиђањима економиста инфлација остаје на високом нивоу. То ће осетити пре свега они који немају финансијске резерве или уштеђевину.

Дојче веле