И у песмама опевани КП дом Зеница, опасан високим зидом и бодљикавом жицом, најозлоглашенији затвор на Балкану, већ пуних 120 година унутар својих оронулих зидина живи попут малога града чувајући мрачне тајне својих станара.
Данас зенички затвор дом је убица, разбојника, ратних злочинца, силоватеља, отмичара, дилера дроге, те криминалаца других „специјализација“, пише Експрес.хр.
Живот препун насиља и дроге
Најбројнији су Бошњаци, следе Хрвати, Срби, Роми и Албанци. Судбина сваког од 795 затвореника прича је за себе. Највише је робијаша осуђених између пет и 20 година затвора, а њих 33 робија казну већу од 20 година.
– Овде се и умире, што од година, што од болести – рекао је у разговору за Еxпресс.хр директор зеничког затвора Нихад Спахић.
Затворски полицајци у том строгом режиму и животу препуном насиља, дроге и којечега, робијашима настоје да буду и чувари и заштитници и учитељи и лекари и послодавци, па чак и пријатељи, раме за плакање.
Затвор Зеница
Сви до једног кажу да им баш и није лако. Последњи бег из затвора преко зида забележен је пре петнаестак година, кад су двојица затвореника једноставно уз помоћ мердевина одшетала у слободу.
Копања тунела испод затвора није било, али су, кажу, проналазили различите планове припреманих бегова, што није ни чудно с обзиром на то да је сваком робијашу једина мисао како побећи.
Злостављање међу затвореницама је велики проблем
Затвореници унутар зидина имају готово све, и једино што им недостаје је – слобода. Цело здање са павиљонима, радионицама, биоскопом и спортском двораном, библиотеком, учионицама, кантинама и верским просторијама живи попут малога града.
Они који желе могу да раде и пристојно зарађују или да се баве било којим спортом. Рад није обавезан.
Затвореник
Онима који се добро понашају, два сата месечно на располагању је и једна од седам љубавних соба за састанак са законитом супругом. Затвор располаже и са 22 хектара обрадивог земљишта, 17 пластеника, 7.000 кока носилица, 3.000 пилића, а тове и стоку.
Радили или не, сви су затвореници у 22 сата у својим креветима. Закључани. Готово сваки кутак затвора покривен је видео-камерама. Свуда су решетке и бодљикава жица.
– Велики проблем су нам злостављања међу затвореницима. Честе су туче и рекетирења. Ту су убице, разбојници и наркомани који ће за ситну услугу или кутију цигарета напасти друге. Пре шест година било је 3.200 случајева насиља, а годину раније смо забележили, још увек високих, 2.205 напада. Најчешће се сукобљавају на шеталишту, по ходницима, али и по собама. Углавном, они слабији жртве су затворских лидера или, како их ми зовемо, капиталаца дугопругаша са казнама вишим од 20 година затвора – појаснио је Спахић.
Нашли јој дрогу у вагини
Од затвореника сазнајемо да је, осим насиља и сексуалног насиља, које у зеничком затвору није реткост, велики проблем и дрога.
Посао са дрогом у затвору надлежни се труде да зауставе, а дрога је у затвору двоструко скупља него на улици.
– Пре неколико године је супруга дошла у посету мужу у затвор и лабрадор је буквално побеснео показујући водичу на њено међуножје. Није било друге него да жену одведемо у полицију и претресемо. Пронашли су 33 грама хероина скривеног у вагини. А то је само један од домишљатих покушаја кријумчарења дроге у затвор – једна је од прича из КПД Зеница.
У Зеници већ више од 20 година робија и четвороструки убица Едиб Буљубашић из Зенице. Осуђеник је са највећом досуђеном казном од 1954. године.
Још 1989. године убио је оца и свог суграђанина. За та два убиства осуђен је на 20 година затвора. У рату је, каже, побегао из затвора у Фочи.
„Да ме сада пусте, након 4-5 пива пуцао бих себи у главу“
Након рата казна му није опроштена па се 1996. године опет вратио у Зеницу. Након неколико година доброг владања пуштен је на слободан викенд.
Тада је поновно убио, и то супругу и снају. Први злочин Буљубашић је описао у две књиге “Зашто сам убио оца”, а спрема и трећу с насловом “Затворски бегунац” у којој ће описати свој крвави поход и дане у бегу проведене у Хрватској војсци и ХОС-у.
– За то што сам убио оца кајем се педесет одсто. За то што сам убио жену не кајем се нимало. Убио сам је зато што сам је волео и што нисам могао да поднесем то што ме преварила док сам робијао. Поносан сам што сам је убио. Опет бих учинио исто. За Милана Машића из „Зеница транса“ кајем се деведесет одсто, а за убијену снају Нађу кајем се сто посто. Ако икада чујете да сам се убио, то ће бити због ње, јер ме то прогања. Њу није требало да убијем. Хоћу, убићу се пре изласка из затвора. Мој живот ће окончати, небитно када, само због снаје. У затвору се скривам иза хармонике, шаха, бокса, каратеа… Тешко је убици. Нема веће казне од ове коју ја проживљавам.
Драго ми је што сам у затвору, јер ми то продужава живот. Да ме сада пусте, сигуран сам да бих након 4-5 пива пуцао себи у главу. Прогањају ме тешки снови и ноћне море. Често сањам оца који ме увек спасава из неке ситуације, а ја сам га убио. Кошмар је велики. Пишући књиге у затвору остављам траг иза себе са поруком да нико никад не крене мојим стопама – испричао је пре шест година за Еxпресс четвороструки убица Буљубашић додајући како има “испрљану душу и крваве руке” те да с тим мора да живи док не дође време да се убије.
За секс плаћају телефонским картицама
Затвореници не крију да иза затворских зидина осим насиља и дроге има и хомосексуализма. Ипак, нерадо о томе причају. Део њих својевољно улази у хомосексуалне односе, а за други део је то казна.
– Орални секс се плаћа телефонском картицом од 500 импулса, што је цена од 15 конвертибилних марака. За секс се плаћа картицом од 1000 импулса – кажу.
– “Тобџије” су надимак за оне који плаћају за секс, док оне који “примају” зовемо “Шемсе”, што је асоцијација на једну лепу певачицу. Од нас 800 затвореника сигурно је 200 “Шемси” док “топџија” има упола мање“ – причају затвореници.
Како кажу, хомосексуалци своју похоту најчешће задовољавају у купатилима или по собама.
– По правилу имају посматраче-стражаре са договореним лозинкама у случају да наиђе затворски чувар. “Нема топле воде”, шифра је да се престане са сексом у купатилу јер долази стража – додају.
Наш саговорник појашњава да осим добровољног секса у затвору има и правог силовања.
– Највећа освета затворенику јесте да га обешчастиш и силујеш. Силовање се не догађа због тога што силоватељ нема “Шемсе”, него је оно порука, освета због цинкања или наредба да буде лојалан – открива мрачне тајне затворског живота наш саговорник.
